Nema osobe kome ovaj začin nije poznat, a većina njih ga voli zbog njegovog karakterističnog mirisa i jedinstvenog ukusa. Pored ovim osobina, koji pre svega zadovoljavaju naša čula, cimet ima i brojne prednosti koji utiču pozitivno na zdravlje čoveka.
Cimet nas najčešće asocira na pitu od jabuka koji nam je baka pripremala sa velikom ljubavlju i u čijoj pripremi smo i mi veoma često učestvovali. Isto tako cimet nas može asocirati i na prijatne trenutke Božićnih praznika.
Cimet je začin zime, koji se sa dolaskom zime useljava u naš dom i ostaje sa nama sve do proleća.
Ovaj neverovatan začin nije samo jednostavan začin, nego ja pravi lek. Naučno je dokazano da ima brojna svojstva koja pozitivno deluju na organizam: veoma je dobar u eliminaciji virusa i bakterija, rešava probleme sa varenjem, pomaže u eliminisanju celulita, i usporava starenje.
Cimet se smatra jednim od najstarijih začina, a njegova lekovita svojstva su poznata iz doba drevnih civilizacija.
Najranije zabeleženi dokumenti datiraju od vremena 2800 p.n.e. U ovim kineskim spisima govore o cimetu, koji se dobijao iz unutrašnjosti kore drveta.
Kinezi su ga koristili za lečenje temperature, prehlade i kao analgetik za stomačne probleme.
Egipćani su ga koristili kao jedan od sastojaka za pravljenje svojih preparata za mumifikaciju.
Cimet se pominje čak i u Bibliji, u knjizi Mojsija, a na drugim delovima takođe.
Rimljani i grci su isto tako voleli da koriste ovaj dragocen i veoma skup začin.
Prvenstveno su ga koristili kao lek za vraćanje duševne harmonije organizma. Koliko je ovaj začin imao dragocenu vrednost, ne samo u oblasti lečenja nego i na tržištu, govori nam podatak o tome da je jedan rimljanin stariji Plinijus za 35dkg cimeta platio oko 5kg srebra.
U srednjem veku zahvaljujući krstaškim ratovima cimet je lakše dospevao u Evropu.
U tom dobu su ga pored lečenja bolesti koristili i u ishrani. Uglavnom se koristio za pripremanje ne tako svežih mesa u cilju da se prikrije njihov ustajali miris.
Cimet sadrži fenole, koji sprečavaju razmnožavanje bakterija u mesu.
Egipćani su kupovali cimet od kineza, a za vreme rimskog doba cimet je dospevao do Evrope iz Indonezije.
Za isključivo vlasništvo predela na kojima se proizvodio cimet, vodila se neprestana borba tokom nekoliko godina sve dok konačno ti predeli nisu postali deo kolonije Engleske 1796. godine.
Od tog doba do danas cimet je počeo sve više da se proizvodi u različitim zemljama, tako da je danas postao veoma pristupačan i jeftin.
Proizvodnja cimeta se danas obavlja u: Javi, Sumatri, Borneu, Južnoj Americi, Zapadnoj Indiji.
Pored ishrane i lečenja cimet se danas upotrebljava i u kozmetičke svrhe, zbog svog povoljnog uticaja na kožu: sprečava starenje i ima povoljan uticaj na celulit.
Nije redak slučaj da se i u mirisima parfema nalaze tragovi mirisa cimeta, koji daje malu jaču notu parfemu.
Ako želimo da koristimo ovakve parfeme, njihova upotreba se preporučuje pretežno tokom zimskih perioda, kada je najviše izražen njegov miris i kada će očaravati svakoga svojim izražajnim mirisom.
Izvorni link: http://parfemsvet.com