Same semenke bundeve su odličan izvor dijetarnih vlakana i masnih kiselina koje su odlične za zdravlje našeg srca. Semenke su isto tako bogate proteinima, mineralima i korisnim vitaminima. Samo 100g semenki bundeve ima 30g proteina, čak 100% dnevnih potreba za gvožđem, oko 30% potreba za niacinom, selenom, cinkom. Semenke bundeve ne sadrže holesterol a sadrže triptofan koji je koristan u ishrani mozga i procesima transmisije unutar tkiva mozga. Ukoliko jedete semenke bundeve smanjićete verovatnoću od oboljenja kardiovaskularnog sistema.

Muškarcima se preporučuje grickanje bundevinih semenki

Semenke bundeve su u mnogo istraživanja pokazale su se pokazale kao odlična namirnica za prevenciju malignih oboljenja prostate. Jedan od sastojaka semenki bundeve su i fitosteroli koji su odgovorni za smanjenje obima prostate ali utiču i na transformaciju testosterona u dihidrotestosteron koji je jedan od glavnih pokazatelja uvećane prostate. Semenke sadrže i indometacin koji usporava u velikoj meri napredovanje artritičnih promena u zglobovima. Ako volite grickanje između obroka onda su semenke od bundeve pravi izbor.

Velika količina vitamina A u zreloj bundevi

Bundeva je bogata vitaminom A, u samo 100g se nalazi čak oko 7000 mg ovog vitamina. Vitamin A je veoma snažan antioksidans, a u našem organizmu prvenstveno ima ulogu čuvara mukoznih membrana i kože. Vitamin A isto tako čuva naše čulo vida i prevenira nastanak malignog tumora pluća i usne duplje. Zbog svih ovih činjenica bundeva je odlična namirnica za svačji organizam.

Jednostavna bundeva puna vitamina

Srbija je država bogata kvalitetnom i plodnom zemljom koja uvek daje zdrave namirnice. Bundeva ili dulek je jedn aod namirnica koje svojim nutritivnim svojstvima zaslužuje svu našu pažnju. Bundeva je jedna od najzdravijih namirnica koje rastu u našem podneblju. U samo 100g bundeve ima 25 kalorija, nimalo masti i holesterola, bogata je dijetarnim vlaknima, puna minerala, vitamina, posebno vitamina A, vitamina C i vitamina E. Bundeva je povrće koje se uvek toplo preporučuje osobama koje boluju od šećerne bolesti i osobama koje žele da regulišu telesnu masu.

Jedite bundevu ukoliko želite da očuvate čulo vida

Tiamin i pantotenska kiselina, vitamin B6, folati i niacin koji sadrži meso bundeve čine ovo povrće jednim od najkvalitetnijih prirodnih izvora vitamina B. Uz kompleks vitamina B u bundevi se nalazi i zeaksantin, prirodni antioksidans koji ima neobično protektivno dejstvo kada su u pitanju UV zraci i retina u oku. Ovaj antioksidans ima zaštitnu ulogu kada su u pitanju makula tako da je jedan od glavnih agenasa koji utiču na prevenciju makularne degeneracije.
Obavezno pogledajte >>> Semenke bundeve i lek i hrana | Semenke bundeve pune vitamina | Semenke bundeve za bolje zdravlje i lakši san | Navalite na semenke bundeve | Semenke bundeve su zdrava hrana | Semenke bundeve – golica | Semenke bundeve najzdravija grickalica | EVO ZAŠTO SU ZDRAVE SEMENKE BUNDEVE | Semenke bundeve prirodni lek | Da li su semenke bundeve najzdravija grickaloca

Seme bundeve preporučuje se trudnicama, dojiljama, starim i osobama sa bolesnom jetrom, a svakodnevno treba da ga jedu i muškarci sa bolesnom prostatom. Gotovo nema masnoća…

Seme bundeve snižava krvni pritisak i deluje preventivno na srčani i moždani udar.

Prirodno je veoma bogato magnezijumom, vitaminima, mineralima i omega 3 masnim kiselinama.

Ove bele semenke imaju dosta belančevina, ali i ne i mnogo kalorija.

Pozitivno utiču na vid, koncentraciju i pamćenje, pa se prepručuju u trenucima povećanog mentalnog napora.

Semenke bundeve se već hiljadama godina koriste i u medicinske svrhe.Odličan su izvor magnezijuma,gvožđa,kalijuma,kalcijuma,vitamina K i cinka.Evo samo nekih iznenađujućih prednosti koje nam semenke od bundeve pružaju za bolje zdravlje.Ako imate problema sa nespavanjem,muči vas nesanica postoji jednostavno rešenje a to su bundevine semenke.One su veoma bogate triptofanom, amino-kiselinom bez koje je nemoguće stvaranje serotonina – hormona sreće, zaduženog za dobro raspoloženje i što je veoma važno – miran san.Opustite se u večernjim satima,slobodno grickajte špice od bundeve,umiriće vas,relaksirati i omogućiti da zaspete kao mala bebica.Kako je zdrav san osnovi preduslov za funkcionisanje celog organizma,koštice posledično popravjaju naše celokupno psihofizičko stanje i zdravlje.Naučnici su utvrdili da su izvanredne za smanjenje stresa,ublažavaju simptome anksioznosti i depresije.Utiču na samopouzdanje i najnovija istraživanja pokazuju da vraćaju želju za seksom i dobar su afrodizijak.

Seme ima čak dvadeset puta veću kalorijsku vrednost od ploda, jer sadrži više belančevina, ugljenih hidrata i masti. Naravno, sadrži i sve vitamine, minerale i druge korisne i lekovite sastojke koje sadrži i plod. Seme bundeve preporučuje se i kao efikasan i neškodljiv lek protiv dečjih glista i pantljičare. Osim dece, seme bundeve mogu da uzimaju i trudnice, dojilje, stariji i osobe sa bolesnom jetrom. Svakodnevno treba da ga jedu i muškarci sa obolelom prostatom jer smanjuje tegobe.

Seme bundeve golice posebno je vredno i bogato korisnim sastojcima. Kada ljuštite seme treba da vodite računa da ne uklonite tanku, sivo-zelenkastu pokožicu, jer je u njoj najviše lekovitih sastojaka.

Lekovito delovanje bundeve

Lekovito delovanje: U narodnoj medicini se plod bundeve preporucuje kao diuretik, za izbacivanje suvišne vode iz organizma, narocito kod ljudi obolelih od reume, gihta, zapaljenja bubrega ili bešike. Smatra se i da je odlicna dijetalna hrana za gojazne osobe, dijabeticare (ako se tokom pripreme ne zasladuje), kao i osobe sa oboljenjima želuca i tankog creva ili one koji pate od krvavih proliva. Svima se preporucuje kuvana i pecena bundeva ili sveže ocedeni sok. U novije vreme otkriveno je da bundeva dobro cini i obolelima od psorijaze.

Seme bundeve je, takode, lekovito i najcešce se preporucuje kao efikasno i neškodljivo sredstvo protiv decjih glista i pantljicare. Mogu ga uzimati i deca od dve-tri godine, trudnice, dojilje i stariji, kao i oni sa bolesnom jetrom. Seme bundeve olakšava tegobe obolelih od prostate koji treba da ga jedu svakodnevno. Posebno je pogodno seme bundeve golice, koje se kupuje u bio-radnjama i onim sa zdravom hranom. Ovo seme ne treba ljuštiti. A kada se ljušti seme obicne bundeve, treba paziti da se pri tom ne ukloni i ona tanka, sivo-zelenkasta pokožica na semenu, pošto se u njoj nalazi najviše lekovitih sastojaka. U svetu se proizvode i neki lekovi za prostatu koji sadrže seme bundeve.

Protiv glista i pantljicare: treba ujutru, na prazan želudac pojesti istucane semenke sa malo meda (može i bez njega), mala deca od 30 do 50 grama, ona veca od 30 do 150, a odrasli od 300 do 400 grama semenki. Dobro je da se posle pola sata popije kašike ricinusovog ulja i zatim ništa ne treba jesti niti piti bar nekoliko sati.

Obolelima od psorijaze preporucuje se da u sezoni kada ima bundeve jedu pecenu ili kuvanu svakog dana, a mogu i da cede sok.

Za lecenje rana, opekotina ili ispucale kože narodna medicina preporucuje mazanje uljem od semena bundeve (može se kupiti u prodavnicama zdrave hrane).

Obolelima od zapaljenja bubrega ili bešike savetuje se da svakodnevno jedu po jedan obrok koji se sastoji od dinstane bundeve sa malo paradajza i seckanog crnog luka i koji je zacinjen kašikom-dve pavlake, ali bez soli.

Za ublažavanje bolova od proširenih vena dobro je da se sveže strugana bundeva stavi kao oblog na obolela mesta i drži što duže.

Osim sto daju dobro i ukusno ulje, semenke od bundeve veoma su lekovite i upotrebljavaju se za isterivanje pantljicare, olaksavaju mokrenje i pomazu kod uvecane prostate.
Ako sami spremate semenke brzo ih posle pranjaosusite i ostavite na hladnom i suvom mestu.
Kada se ljuste treba paziti da se ne skine sivozelena pokozica u njoj su najvredniji lekoviti sastojci.
Deci se daje 150-200 grama sveze ociscenih semenki istucanih i pomesanih sa medom – odjednom,
a odrasli uzimaju ujutru na gladan stomak 400 grama semenki. Posle pola sata treba popiti jednu kasiku ricinusovog ulja s crnom kavom. Nista drugo se ne jede. Ko ne moze da izdrzi neka uzme narendanu sargarepu.
Obavezno pogledajte >>> Semenke bundeve i lek i hrana | Semenke bundeve pune vitamina | Semenke bundeve za bolje zdravlje i lakši san | Navalite na semenke bundeve | Semenke bundeve su zdrava hrana | Semenke bundeve – golica | Semenke bundeve najzdravija grickalica | EVO ZAŠTO SU ZDRAVE SEMENKE BUNDEVE | Semenke bundeve prirodni lek | Da li su semenke bundeve najzdravija grickaloca

Ove semenke zaista spadaju među omiljene i dosta često konzumirane grickalice, a za svoj status mogu biti zahvalne samo ukusu i ničemu više jer skoro niko nije upućen u to koliko zaista semenke bundeve predstavljaju zdravu namirnicu.

Da imaju celi niz sastojaka koji jako pozitivno deluju na ljudsko zdravlje to je jedna činjenica, međutim skroz druga je to koliko je širok dijapazon uticaja košpica pa tako deluje kako na imunitet tako čak i na zdravlje srca i drugih organa.

JAČANJE IMUNITETA
Cink je elemenat koji inače pomaže ljudskom organizmu da se izbori sa virusnim infekcijama, umorom i lakšim psihičkim problemima kakva je depresija, a cinka u semenkama bundeve moguće je naći u znatno velikom procentu.

OČUVANJE ZDRAVLJA SRCA
Magnezijum je još jedan elemenat koji je od velike važnosti za zdravlje čoveka, a u ovom slučaju se radi o srcu koje je vitalni organ i čije zdravlje istovremeno zavisi od unosa magnezijuma koji kontroliše krvni pritisak i zadužen je za sprečavanje celog niza bolesti srca. Dovoljno je da kažemo da polovina šoljice semenki bundeve sadrže skoro kompletnu preporučenu dnevnu dozu unosa magnezijuma u organizam.

OČUVANJE ZDRAVLJA PROSTATE
Još jedan uticaj cinka kao jednog od elemenata sa kojim su bogate semenke bundeve. Osim što su važne za preventivu, one se čak koriste i za lečenje benigne hipertenzije ovog muškog organa.

SMANJENJE RIZIKA OD DIJABETESA
Semenke bundeve dokazano poboljšavaju regulaciju insulina, što smanjuje rizik od dobijanja ovog učestalog problematičnog zdravstvenog stanja, a pomaže osobama koje već imaju taj problem.

Osim svega navedenog grickanje košpica je zabavno uz razne aktivnosti poput gledanja TV-a, pa bi svakako trebale i biti namirnica sa prioritetom (uz kokice) u odnosu na ostale grickalice koje goje.
Obavezno pogledajte >>> Semenke bundeve i lek i hrana | Semenke bundeve pune vitamina | Semenke bundeve za bolje zdravlje i lakši san | Navalite na semenke bundeve | Semenke bundeve su zdrava hrana | Semenke bundeve – golica | Semenke bundeve najzdravija grickalica | EVO ZAŠTO SU ZDRAVE SEMENKE BUNDEVE | Semenke bundeve prirodni lek |

Poslednjih godina proučava se antikancerogeno dejstvo sulforafana i njegova sposobnost da odloži i spreči rast kanceroznih ćelija, naročito kod melanoma, ezofagealnog karcinoma, raka prostate i pankreasa. Rukola takođe sadrži hlorofil. Ovaj tamnozeleni pigment pokazao se efikasnim u blokiranju kancerogenih efekata heterocikličnih amina koji se stvaraju prilikom pečenja i prženja hrane na visokim temperaturama.

Malo kalorija a puno vitamina u rukoli

Rukola, zeleno lisnato povrće koje poslednjih godina postaje sve popularnije, izuzetno je bogata vitaminima, mineralima i drugim nutrijentima i pored niske kalorijske vrednosti. Količina od 40 grama rukole sadrži samo 10 kcal, 1 gram proteina, 0,3 grama masti, 1,5 gram ugljenih hidrata (od toga je 0,6 grama vlakana). Ova količina rukole pokriva 20% naših dnevnih potreba za vitaminom A, 50% potrebe za vitaminom K i 10% za vitaminom C i folnom kiselinom.

Rukola povoljna dejstva

Kao i drugo zeleno lisnato povrće, rukola sadrži visoku koncentraciju nitrata – više od 250 mg nitrata na 100 grama rukole. Veći unos nitrata u ishrani povezuje se sa nižim krvnim pritiskom, manjim potrebama za kiseonikom tokom vežbanja i boljom fizičkom izdržljivošću. Gorkast ukus rukola duguje jedinjenjima sumpora, naročito sulforafanu kome se pripisuju antikancerogena svojstva. Sulfarafanom je bogato i drugo povrće, kao što su brokoli, kupus, karfiol, kelj, keleraba i repa.

Verovatno vam se dogodilo da beli luk proklija pre nego što ga upotrebite, ali to ne znači da treba da ga bacite.

Beli luk koji je pustio klice nakon pet dana ima znatno viši nivo antioksidanata nego sveži luk, zaključak je nove studije objavljene u listu „Journal of Agricultural and Food Chemistry”.

To vam možda zvuči čudno, ali ima više smisla ako se u obzir uzme trenutni trend gde sve veći broj prehrambenih firmi i restorana nudi proklijala zrna, orašaste plodove, mahunarke jer taj proces zapravo poboljšava sastav hranjivih materija. S ovom novom studijom, jasno je da se isto odnosi i na beli luk

– Biljke su vrlo osetljive na napad bakterija, virusa i insekata tokom klijanja – kaže autor studije dr Jong-Sand Kim.

– To uzrokuje da proizvode hemikalije pod nazivom fitoaleksini kako bi se obranile. Većina njih je toksična za mikroorganizme i insekte, ali korisna za ljudsko zdravlje – kaže doktor.

Proklijali ili ne, beli luk je uvek dobar izbor. U obe varijante ima zdrava jedinjenja koji sadrže sumpor, poput alicina, za koji studije pokazuju da usporavaju aterosklerozu, snižavaju krvni pritisak i smanjuju rizik od nekih vrsta raka.

Deklaracije su često nečitke, neprevedene, nejasne i nedorečene, sastav mnogih proizvoda je u mnogo čemu opasan, naročito kada uzmemo u obzir da mnogi prerađeni proizvodi sadrže GM sirovine.

Mnogi brendovi poput Milke i Nutele sadrže GM sastojke (spisak proizvoda sa GM sirovinama sastavio je „Greenpeace”) i bez obzira na svoju marketinšku ‘čvrstinu’ su nesigurni za konzumaciju.

Domaće tržište je preplavljeno mnogim proizvodima nesigurnog sastava i porekla, a nadležne institucije koje bi trebalo da vode brigu o tome što se stavlja na police marketa i trgovačkih lanaca nažalost ne rade svoj posao, niti brinu za zdravlje nacije. Deklaracije su često nečitke, neprevedene, nejasne i nedorečene, sastav mnogih proizvoda je u mnogo čemu opasan, naročito kada uzmemo u obzir da mnogi prerađeni proizvodi sadrže GM sirovine. Pojedine prehrambene namirnice su više genetski modifikovane od drugih, a ovo je njihov spisak:

Soja – Mnogi prehrambeni proizvodi sadrže soju (sojin lecitin) i na nju bi posebno trebalo pripaziti budući da je 97% ukupno svetski proizvedene soje GM. Posebno mnoge varijacije slatkiša i slatkih jela sadrže soju (čokolade, sladoledi, bombone, keks), zatim je sadrže mnoga slana jela i umaci, ali i kozmetika poput šampona i pasti za zube.

Kukuruz – Kukuruz takođe spada u jedne od naj-genetski modifikovanih biljaka. Zabrinjavajući su podaci da je čak 88% proizvoda od kukuruza u SAD-u iz GM uzgoja. Čak i ako ne kupujete konzerve kukuruza ili kukuruzno brašno, njegovu varijaciju možete naći u mnogim proizvodima u vidu kukuruznog šećera, čipsa, glukozno-fruktoznog sirupa. Zato taj isti GM kukuruz možete pronaći u vitaminu C (kao dodatak hrani), slatkišima, sladoledima, umacima za salatu, hlebu, kolačima, alkoholu, margarinu, prženoj hrani, testenini, itd.

Pamuk – Prevlast Monsanta i drugih biotehnoloških kompanija u Indiji i Kini rezultirala je velikom proizvodnjom GM pamuka. Neki izvori kažu da je danas gotovo pa nemoguće doći do prirodno uzgojenog pamuka jer osim što je gotovo nedostupan i preskup. Pamuk se osim za proizvodnju odeće, koristi za proizvodnju sadnica, kao sastojak u čipsu, maslacu od kikirikija, krekera, itd.

Uljana repica – Biljka od koje se pravi jestivo biljno ulje i potom stavlja u čitav niz proizvoda poput prerađene hrane, čipsa, krekera, pahuljica, zaleđene hrane, supe u konzervama, itd. Dobra alternativa ovom ulju je kokosovo ili maslinovo ulje.

Šećerna repa – Industrijska biljka koja se uzgaja zbog šećera ima visoke koncentracije saharoze u korenu koja je naravno sastojak mnogih slatkiša. Osim što se zna da je šećer opasan i stvara zavisnost goru od heroina, njegov GM oblik je potencijalno opasan, pogotovo kada uzmemo u obzir nekontrolisane uslove uvoza. Potencijalno opasni proizvodi su i voćni jogurti, gde se često pod ‘voće’ radi jeftinije proizvodnje stavlja šećer.

Alfa alfa – klice ove biljke su omiljene među „alternativcima”, međutim najveći deo useva ove biljke je takođe GM. Njome se takođe hrani stoka, pa se dodaje u svinjetinu, piletinu, jaja, itd.

Aspartam – veštački zaslađivač i nusprodukt GM bakterije ešerihije koli prouzrokuje mnoge zdravstvene probleme (od glavobolje do raka), a može da se nađe skoro u svemu (ne biste verovali, čak i u slanim grickalicama).

Ljudi na poslu provode pola svog dana, a većina za to vreme sedi. Tokom radnog vremena grickamo sve što nam padne pod ruku, što je u kombinaciji sa sedenjem ubitačno i za kilažu i za zdravlje. Predlažemo vam šta sa čime da zamenite kako biste se osećali lakše i bili zdraviji.

Sok zamenite voćem – Voće je zdravije od voćnog soka. Ali ako volite voćne sokove, pijte ih u umerenim količinama, jer vam obezbeđuju hranljive materije. Uvek birajte sok sa 100 odsto voća, jer su drugi sokovi najčešće puni šećerne vode.

Sir i krekere zamenite povrćem i humusom – Kremasta i hrskava kombinacija sira i krekera može lako da vas navede da se prejedete. Šargarepe i humus mogu biti isto tako pikantni i hrskavi, a ne sadrže zasićene masti i prazne kalorije.

Domaći sendvič bolji od kupovnog - Koliko puta ste sebi spremili sendvič za posao? Osvežite se malo i spremite sebi mešavinu povrća sa nekim namazom (kao što je humus), a kao poslasticu ponesite i neku voćku.

Voće umesto kolača - Jedite voće svih boja, umesto kolačića sa veštačkim bojama i zaslađivačima, bespotrebnim kalorijama, šećerom i mastima.

Voda umesto gaziranog - Gazirani napici i druga pića puna šećera jedan su od najvećih izvora kalorija u ishrani. Izbegavajte ih i umesto njih pijte ili vodu ili vodu sa komadićem limuna ili nekog drugog voća.

Riba umesto pljeskavice i krompira – Umesto da ručate pljeksavicu sa roštilja, dopunjenu sosom i slanim krompirićima, jedite lososa ili neku drugu ribu sa roštilja uz neku zdravu povrćnu salatu.

Jogurt sa voćem umesto sladoleda - Kada vam se jede nešto slatko, iseckajte sveže voće i ubacite ga u jogurt umesto da pojedete sladoled. Kombinacija jogurta i voća imaće isti efekat kao sladoled, samo bez dodatka šećera i zasićenih masti.

Da li znate da proso pomaže radu creva? Proso takođe sadrži minerale poput fosfora, magnezijuma, gvožđa i silicijuma, koje nećete pronaći u drugom žitu. I tu se ne završa priča o ovoj žitarici…

Nutricionisti izuzetno cene proso, jer pospešuje izlučivanje vode iz tela. Zbog visokog sadržaja salicilne kiseline proso se smatra pravim kozmetičkim preparatom – odlično deluje na nokte, kožu, kosu i zubnu gleđ.

Proso sadrži približno isti procenat belančevina kao i pšenica, od kojih osam esencijalnih kiselina, što je posebno važno za ishranu vegetarijanaca. Povećava baznost organizma, a smanjuje njegovu kiselost. Na ovaj način sprečava rast i razvoj bakterija. Konzumacija prosa dokazano poboljšava vid i izuzetno je dobro sredstvo za ublažavanje kožnih problema i alergija, što se opet može zahvaliti silicijumskoj kiselini iz prosa.

Proso u kuhinji

Iako je proso još u prvoj polovini 20-tog veka služio kao hleb za siromašne, danas se o njemu sve više govori i isprobavaju se razni recepti. Može se pripremiti kao supa, na mleku, dodatak pasulju, kiselom zelju, jelima s pečurkama ili u kombinaciji s voćem.

Ako tražite ključ dugovečnosti i zdravog života, ugledajte se na stanovnike Japana.
Sirova riba je jedan od ključeva dugovečnosti kod Japanaca …

Nova studija pokazala je da njihova ishrana bogata sirovom ribom i zelenim čajem doprinosi tome da njihove žene spadaju među najdugovečnije na svetu.

Budući da izbegavaju mlečne prerađevine i hleb, Japanke dožive u proseku 86,4 godine.

Istraživanja pokazuju da bi i druge žene širom sveta mogle duže da žive, kada bi uvele navike u ishrani koje imaju stanovnice Japana.

Japanska ishrana bogata je integralnim žitaricama (pirinač), povrćem i sojom, a dame tamo konzumiraju u proseku 25 odsto kalorija manje u odnosu na žene sa Zapada.

One jedu oko tri porcije ribe nedeljno.

Veruje se da i upotreba štapića takođe usporava proces jedenja, što telu daje dovoljno vremena da “shvati” da je sito.

Za koristi zelenog čaja, koji se svakodnevno nalazi na japanskoj trpezi, odavno se zna, ali istraživači kažu da ovaj napitak može biti koristan i za mozak.

Naučnici tvrde da on poboljšava nekoliko kognitivnih funkcija, a naročito radnu memoriju.

Nova otkrića sugerišu da bi se zeleni čaj mogao koristiti u lečenju demencije i drugih psihijatrijskih poremećaja.

Stručnjaci sa Univerziteta u Bazelu otkrili su da ekstrakt zelenog čaja poboljšava veze između neurona, pa su primećena i poboljšanja rezultata zadataka koji se odnose na radnu memoriju kod ljudi koji su ga pili.

Zelene biljne klice predstavljaju jednu od najvrednijih vrsta hrane, no obimu bioaktivnih materija, po lakoći svarljivosti i brzini po kojoj hranljive i zaštitne materije ulaze u krv i tako direktno utiču na zdravlje i životni vek čoveka.

Životna energija kojom raspolaže proklijalo seme stimuliše i prečišćava organizam od toksina i potpomaže urođene sposobnosti da se brane od bolesti.
Kada seme upije vodu, u njemu se pokrene niz biohemijskih procesa. Naglo se uvećava količina istih onih enzima koji još u ustima čoveka počinju da razlažu skrob u glukozu, čime počinje varenje hrane. Masa suvog zrna se smanjuje jer se oslobađa energija koja utiče na razvoj klice. Klijanjem se u semenu povećava količina provitamina A i vitamina B, C, D i K. Značajne su i količine mineralnih materija: K, Sa, Mg i R, ali je ipak najznačajnija količina raznovrsnih enzima. U semenu koje klija oni se postepeno aktiviraju i dovode do razlaganja složenih hranljivih materija na proste.Korišćenjem klica kao dodatka hrani, unosimo u organizam hranljive materije prostije hemijske strukture i tako olakšavamo varenje. U organizmu enzimi podstiču i kontrolišu biohemijske procese. Star-njem se broj enzima u čovečjem organizmu znatno smanjuje, a time i životna snaga. Klice semenki su najbogatije enzimima.

Osnovne gradivne i hranljive materije – belančevine, masti i ugljeni hidrati u klicama su u takvom obliku da po ulasku u organizam odlaze direktno u krv, uz minimalan utrošak energije za njihovo varenje, jer su “već svarene” i nalaze se u obliku aminokiselina, esencijalnih masnih kiselina i prostih šećera. U klicama se aktiviraju i već nalaze svi značajni enzimi, koji su od značaja za čoveka.Klice imaju visoku biološku vrednost, sadrže ugljene hidrate, proteine, slobodne aminokiseline, slobodne masne kiseline, biljna vlakna, vitamine, mineralne materije i enzime.

Klice su značajne za regulaciju hemijskih reakcija u organizmu čoveka, jer sadrže enzime koji su čoveku potrebni: u proklijalom semenju, oni su u savršeno čistom prirodnom obliku, kakav odgovara čovečjem organizmu. Zato je korisno da se svakodnevno unose sveže klice, jer će se tako sigurno uneti vitamini u najvećoj mogućoj količini.

Sadržaj vitamina u biljci dostiže maksimum u trenutku kada seme klija.Semenje i klice treba kombinovati sa povrćem ili voćem. Ne treba ih mešati sa biljnom hranom koja sadrži dosta skroba.

Proklijala zrna pšenice postaju mekana, kao da su kuvana na pari.Skrob se u njima prevodi u sladni šećer, što u potpunosti olakšava probavu. Zato je proklijalo seme najbolje za probavu i najlekovitije od svih zrnastih jela. Naročito se preporučuje onima kod kojih je smanjeno lučenje pljuvačke.
Pšenične klice su bogate biljnim vlaknima, poseduju visok sadržaj svih biljnih vlakana. Svaka namirnica obogaćena pšeničnim klicama postaje biološki vrednija. Pšenične klice treba koristiti kod ateroskleroze, povećanog krvnog pritiska, povećanih masnoća u krvi, šećerne bolesti, infarkta, gojaznosti, opstipacije, i dr.

Klice se mogu koristiti u prevenci-ji mnogih bolesti. Značajne su u prevenciji depresije, jer sadrže vi-tamin Bb i druge vitamine B-grupe. Klijanje aktivira svu sunčevu energiju nagomilanu u zrnu. Seme u obliku kli-ce može se koristiti i kod smetnji u radu srca, slabosti nervnog sistema, pojave znakova starenja, hroničnog umora i iscrpljenosti bez posebno vidljivih razloga, cirkulacionih smetnji, kožnih bolesti i dr. S obzirom na visoku biološku vrednost, pšenične klice predstavljaju izuzetan dijetetski proizvod, za očuvanje zdravlja i vitalnosti.
Klice sadrže ugljene hidrate, biljna vlakna, proteine, a od vitamina – vitamine B-grupe, vitamine C i A. Sadrže i mineralne materije – fosfor, kalcijum, magnezijum, cink i natrijum. Klice nauta pomažu kod opstipacije (biljna vlakna) i u odbrani organizma od infekcija (vitamin C i A).
Klice se mogu koristiti u prevenciji mnogih bolesti – kaže naša sagovornica. – Značajne su u prevenciji depresije, jer sadrže vitamin B6 i druge vitamine B grupe. Klijanje aktivira svu sunčevu energiju nagomilanu u zrnu. Mogu se koristiti i kod smetnji u radu srca, slabosti nervnog sistema, pojave znakova starenja, hroničnog umora i iscrpljenosti bez posebno vidljivih razloga, cirkulacione smetnje, kožne bolesti.

NAUT (LEBLEBIJA)

Klice sadrže ugljene hidrate, biljna vlakna, proteine, vitamine B grupe, vitamin C i A, kao i mineralne materije fosfor, kalcijum, magnezijum, cink i natrijum. Preporučuje se uzimanje klica nauta kod opstipacije i u odbrani organizma od infekcija.

Isklijavanje u fazama
Klijanje u tegli: teglu sa širokim otvorom do polovine treba napuniti semenom i vezati je gazom. Zatim, uliti vodu da pokrije seme. Posle 8-12 sati iscedi se voda. U zavisnosti od temperture i vrste, seme klija od 1 -3 dana. Vlažnost semena se održava ispiranjem vodom dva i više puta dnevno. Teglu treba držati blizu izvora sunčeve svetlosti kako bi klice bile zelene i bogatije vitaminima. Koristimo ih kada dostignu dužinu 1-5cm.

Koliko god sebi čvrsti da izgledamo, voda je glavni materijal od kojeg smo sačinjeni i da bismo uspešno “plivali”, moram brižno da održavamo njen nivo u organizmu.

Održavanje količine tečnosti u telu suštinski je važno za opšte zdravlje.Čovek prosečne mase sazdan je od oko 60 % vode, a problemi nastaju čim dođe do poremećaja prirodnog balansa.
Tokom leta znojenje je pojačano, pa se povećava i osećaj žeđi. Srce jače lupa, a disanje postaje otežano. Neophodno je u malim gutljajima nadoknaditi izgubljene kapi, bilo da pijemo vodu, ili prirodne voćne sokove.

Žeđ može da se pojača i kod povišene telesne temperature, kada dolazi do posledične dehidracije. Javlja se bol u mišićima i kostima, kao i drhtavica, naročito kod dece. U svakom slučaju, treba odmah nadoknaditi izgubljenu tečnost. Osim vode i čaja, treba piti sokove od pomoranadže i limuna, koji su bogati vitaminima i mineralima.
Kod proliva dolazi do povećane količine soli u krvi, pa se pojačava osećaj žedi. Javljaju se bolovi u stomaku i temperatura. Ako traje nekoliko dana, potrebno je da se obratite lekaru. Nije dobro proliv blokirati lekovima, jer se tako sprečava i izbacivanje mikroorganizama. Neophodni su odmor, lagana dijeta i slatka pića koja vraćaju energiju, bogata mineralnim solima.

Lekovi za umirenje, koji se često koriste i pri putovanjima, smanjuju krvni pritisak i proizvodnju pljuvačke, izazivajući žed. Mogu pojavite teškoće u govoru i disanju, ili poremećaj osećaj a ukusa. U težim slučajevima nastaje konfuzija i nesposobnost orjentacije.

Dijabetes, koji karakteriše povećana potrošnja šećera, zbog hormonalnog poremećaja insulina, traži mnogo vode. Javlja se umor, stalna potreba za mokrenjem i povećan apetit, uz gubljenje kilograma. Potrebno je odmah uvesti odgovarajuću dijetu.

Pacijenti koji imaju bolesti pluća, srca ili bubrega, koriste diuretike zbog povećanog zadržavanja tečnosti, a njihovo preterano uzimanje može da prozrokuje nagli pad pritiska i dehidraciju. Ako se ovi lekovi uzimaju zbog snižavanja krvnog pritiska, to treba činiti uz određenu dijetu sa malim količinama soli, svežim voćem i povrćem da se ne naruši balans vode u organizmu.

Čašom na čašu
Da bi se očuvala funkcija bubrega, omekšale izlučevine i sprečio zatvor, svaki dan treba unositi najmanje 1,5 litara vode. Dobra navika je popiti 2 čaše vode ujutru na prazan stomak, jer se ona tada brzo apsorbuje. I pored visokih letnjih temperatura, treba piti što više toplih napitaka, najbolje nezaslađenog čaja, sa nekoliko listova nane i malo limuna.

Kvasac koji se koristi u ishrani vodi poreklo od gljive Saccaromiceti cerevisiae. Zove se pivarski jer se pre nego što su upoznata njegova lekovita svojstva, koristio samo za proizvodnju piva..

Danas se zna da on sadrži mnoštvo supstanci korisnih za organizam. Bogat je proteinima, ugljenim hidratima, mineralnim solima, vitaminom koji je vezan zbog mogućnosti da predupredi anemiju, pojača prirodnu odbrambenu moć organizma i smanji rizik od preuranjenog porođaja. Sadrži četiri važna elementa:
- selen: protiv smetnji koje uzrokuje starost;
- hrom: za prevenciju od dijabetesa i infarkta;
- glutamin: pospešuje eliminaciju štetnih materija;
- nukleinske kiseline: održavaju zdravlje telesnih ćelija.

Ipak, najvažnija karakteristika je da suvi pivarski kvasac sadrži velike količine B vitamina koji reguliše nervni sistem, utiče na zdravlje jetre, očiju, neophodan je u fazi rasta i pomaže srcu da dobro funkcioniše.
Postoji Ebersov dokument iz 1555. godine pre Hrista u kome se pominje da ’’blato’’ iz piva čuva telesno zdravlje. U šesnaestom veku lekari su suvi pivarski kvasac definisali kao ’’božanski lek’’.

Suvi pivarski kvasac nije namirnica, ne može da zameni obrok, ali je idealan dodatak koji može da nadoknadi sve eventualne nedostatke u ishrani. Prikladan je naročito u dijetama sa malo vitamina i proteina.

Zbog načina sušenja i konzervisanja koristiti tečni ili kvasac u prahu pomešan sa vodom, jer tada nema izmenjen vitaminski sastav i zadržava svu zdravstvenu efikasnost.
Preporučuje se tokom reduktivnih dijeta ili tokom perioda u kojem se ne jedu jaja, mleko, sir, meso. Optimalan je kod vegetarijanske hrane.

Neki lekari smatraju da je dovoljan samo suvi pivarski kvasac da otkloni smetnje izazvane cirozom ili drugim bolestima jetre.

Koristan je u prevenciji arterioskleroze, pa se preporučuje osobama u odmaklim godinama.

Treba ga redovno davati deci jer pozitivno utiče na fizički i mentalni razvoj. Stimuliše glad kod dece bez apetita.
Pomaže kod dijabetesa jer smanjuje nivo šećera u krvi.
Pomaže digestivne funkcije. Retko ko oseća težinu u stomaku ili mučninu ako redovno uzima suvi pivarski kvasac.
Izvrstan je protiv stresa zbog velike količine B vitamina koji je neophodan za dobru ravnotežu nervnog sistema.

Veoma je koristan protiv konspitacije jer utiče na rad creva.
Kardiolozi ga preporučuju osobama sa srčanim tegobama jer pospešujući varenje, smanjuje napor kojem je srce izloženo posle jela.

Suvi pivarski kvasac je prirodni antibiotik – kontroliše bakterije koje bi mogle da budu štetne za organizam (stafilokoka, salmonela), a istovremeno podstiče učinak bakterija korisnih za dobar rad creva.
Ginekolozi ga preporučuju u trudnoći jer ima preventivno svojstvo za anemiju, smanjuje rizik od ranijeg porođaja i pospešuje razvoj i zdravlje buduće bebe.
Kažu da je tajna lepote Grete Garbo skrivena u suvom pivarskom kvascu. Sigurno je jedno: njegovo dejstvo se jasno vidi na koži. Dezintoksikaciono i depurativno svojstvo za kratko vreme čini kožu čvrstom i blistavom. Pomaže da akne brzo nestanu, a vrlo je efikasan kod ekcema, upala i infekcije kože.
Utiče na brži rast kose i noktiju, jača zube.

Dunja je poreklom verovatno iz jugozapadne Azije, a danas se gaji i raste poludivlja u južnoj i Srednjoj Evropi. Krupni, žuti, mirisni, slatki i opori, jabuci ili kruški slični plodovi jedu se sveži kao voće i služe za izradu izvrsnih voćnih: pekmeza, slatka, kompota, marmelade i želea („kitnkez“). Sok iz voća i skuvano voće imaju vrlo prijatan miris i ukus i upotrebljavaju se u narodu kao lek protiv proliva, plućnih bolesti itd. Kod nas je dunja vrlo omiljeno voće, mnogo se sadi, dobro uspeva i mnogo troši naročito u južnim toplijim krajevima. Srbija se računa među najvećim proizvođačima dunje u svetu.

Izged droge: Semenke (Cydoniae semen) su većinom udružene (5-20) i slepljene u sluz. Oblika su donekle kruškasto-jajastog i trouglastog. Na tanjem kraju nalazi se pupak. Seme je mrko-crveno, tvrdo, do 1cm dugačko; kad se potopi u vodu, postaje sklisko ad velike količine sluzi, koja mućkanjem spada sa semena. Ispod tanke, sluzave, vrlo lomljive Ijuske nalazi se mali endosperm i dva debela masna kotiledona.

Ukusa je najpre sluzavog, a kad se žvaće, oseća se slab ukus i miris gorkih badema (HCN, cijanovodonična kiselina).

Sastav: Ovo lekovito bilje ima oko 20% sluzi, pektina, oko 8% raznih šećera, oko 1% jabučne kiseline, 15% masnog uIja, amigdalina (0,5%), emulzina, protida i tanina.

Upotreba: Upotrebljava se kao sluzavo sredstvo (Mucidago Cydoniae) za izradu emulzija i mikstura protiv kašlja, kao voda za obloge, protiv opekotina, za kozmetiku (losioni) i u industriji. Danas se bez razloga mnogo manje upotrebljava nego ranije. Grci i Rimljani su dunju mnogo cenili kao blago sredstvo protiv proliva (tanin i sluz). Prisutna cijanovodonitna kiselina u semenu čini da lokalno anestezira. Ako se za izradu sluzi upotrebi zdrobljeno seme, u njemu moze biti toliko ove kiseline da se mogu pojaviti i slučajevi trovanja. Zato sluz treba praviti od celog semena ako se ne želi istovremeno dejstvo sluzi i cijanovodonične kiseline.

Od dunjinog semena se izrađuju lekovi na isti način kao i od lanenog semena. Sok ad dunje služi kao prijatan i lekovit napitak kojl osvežava i jača sluznicu usta, želuca i creva, a daje se i protlv dosadnih i upornih proliva dece, sok se spravlja ceđenjem struganih zrelih i zdravih dunja. Od dunjinog soka svaka kuća u jesen može za celu godinu spraviti sirup: 1kg bistrog, filtriranog soka prokuva se sa 2kg šećera , procedi kroz čist flanel, sipa u omanje čiste boce, zapuši i čuva na hladnom mestu, Ovaj sirup je odlično sredstvo za zaslađivanje gorkih i oporih lekova, osobito onih protiv dečijih proliva.

Dunjina sluz: 100g dunjinog semena pokvasi se sa litrom i po destilovane vode, drži 12 sati i kroz flanel procedi. Može se upotrebiti sveža, a može se na vodenoj pari osušiti.

Med, svi ga znamo kao prirodni zaslađivač i kao namirnica koja pomaže našem imunom sistemu. Med je prirodni izvor ugljenih hidrata za koje se zna da nam daju snagu i energiju. Poznat je po svojoj efikasnosti da odmah poboljšava sportske performanse, izdržljivost pri fizičkim aktivnostima i da smanjuje umor u mišićima. Glukoza koja se nalazi u medu se brzo apsorbuje u telu i na taj način nam daje instant energiju. Sa druge strane fruktoza koja se nalazi u medu nam daje dugotrajnu energiju jer je telo mnogo sporije apsorbuje nego glukozu. Poznato je da u odnosu na druge šećere med drži nivo šećera u krvi na prilično konstantnom nivou tokom vremena. Tako kašičica meda pre sportskih aktivnosti i nije loša ideja, ali da li je tačno da je med zdravija varijanta šećera?

Ralzlika između meda i prostih šećera

Naveli smo da med drži nivo šećera u krvi na prilično konstantnom nivou tokom vremena. Zašto je ovo bitno i kako se to razlikuje u odnosu na ostale šećere? Svima nam je poznat onaj osećaj kada nam pod hitno treba nešto slatko ili ona poznata rečenica “pao mi je šećer”. Kada vam se ovo desi verovatno pojedete nešto slatko ili popijete sok. Ono što sledi je kratko zadovoljstvo i namirenje potrebe za slatkim ali jako brzo vam se vrati potreba za još nečim slatkim ili još jednim sokom. To kratko zadovoljstvo se na grafikonu može obeležiti kao skok dok se ponovna potreba za šećerom može zabeležiti kao ponovni pad šećera. Činjenica da med drži nivo šećera u krvi na prilično konstantnom nivou znači da tokom vremena naše telo ima na raspolaganju istu količinu šećera te je ravnomerno i troši što znači da nema značajnih skokova i padova šećera u krvi. Tako nema ni ponovne potrebe za dodatnim slatkišima.

Da malo objasnimo zašto se ovo dešava. Med i šećer imaju iste sastvane delove:

U šećeru su glukoza i fruktoza slepljeni zajedno i čine sukrozu. U medu glukoza i fruktoza su odvojeni. Fruktoza je slađa do glukoze i to je jedan od razloga zašto mnoge prerađene namirnice danas imaju dosta fruktoze u sebi. Naša tela ne iskorišćavaju fruktozu tako uspešno kao glukozu. Zato se prerađene namirnice koje sadrže dosta fruktoze ne iskoriste u potpunosti i skladište se u našem telu kao salo. Ovo se ne dešava toliko sa medom. Svi znamo da bi iz ishrane trebalo izbaciti što više prostih šećera. Med je sjajna zamena za proste šećere.
Med i kako može da nam pomogne

kasika medaČini mi se da ne postoji ni jedna prirodna namirnica koja baš toliko pomaže našem imunom sitemu. Med je pravi prirodni multivitamin. Sadrži vitamine B1, B2, B3, B5, B6, pa se čak u neprerađenom medu može naći i vitamin C koji je bogat antioksidantima. Takođe pomaže telu da bolje apsorbuje kalcijum. Neprerađeni med zna da sadrži minerale kao što su magnezijum, kalijum, kalcijum, sumpor i fosfate.

Antibakterijsko, antiviralno i antifugalno dejstvo meda ga definitivno obeležavaju kao jako važnu prirodnu namirnicu. Med znatno pomaže pri digestivnim problemima, lečenju čireva i uklanjanju neželjenih bakterija iz digestivnog sistema. Antibakterijsko dejstvo meda zna da se koristi i pri lečenju posekotina, opekotina i upala na koži.

Ako pokušavate da regulišete svoju kilažu i tu vam ova namirnica može pomoći. Med reguliše holesterol i daje snagu telu. Napitak od tople čaše vode, kašičice meda i soka od jednog isceđenog limuna rano ujutro može da nam zadovolji potrebe za šećerom i kofeinom. Sa ovim napitkom, dajemo potrebnu snagu telu, unosimo antioksidante koji će pomoći u čišćenju tela od slobodnih radikala i holesterola, zadovoljavamo potrebu za šećerima… sve u svemu pomažemo telu da započne uspešno dan.

Ako vas boli grlo ili ako dosta kašljete, med može da vam pomogne. Antibakterijsko dejstvo meda eliminiše određene bakterije i umiruje grlo da ne bude toliko iziritirano. Na taj način umanjuje bol u grlu i kašalj.

Nesanica zna ponekad sve da nas muči. Kombinacija toplog mleka i kašičice meda zna da pripomogne rešavanju ovog problema.

Pored svih ovih dobrobiti meda, treba skrenuti pažnju i na činjenicu da deca do jedne godine starosti ne bi trebala da jedu med. Med može da sadrži spore Clostridium botulinum i druge toksine koji mogu da izazovu bolest zvanu infant botulizam koja je životno ugrožavajuća.

Heljda (Fagopyrum esculentum Moench, Polygonaceae) je jestiva, medonosna i lekovita biljka. Najčešće se konzumira zimi, jer snaži, zagreva i leči. Iako heljda nije žitarica, ona u sebi sadrži sve one dobre strane koje imaju integralne žitarice. Ali u njoj ima supstanci i onoga što većini žitarica nedostaje. Ona je bogata esencijalnom aminokiselinom lizinom, koja uglavnom nije prisutna u cerealijama. Heljdino zrno sadrži proteine, masti, ugljene hidrate, minerale, biljna vlakna, vitamine, naročito vitamin E (3,8 mg), kalijum (219 mg), kalcijum (21 mg), fosfor (254 mg), gvožđe (3,2 mg), magnezijum (85 mg), zatim selen, gotove sve vitamine grupe B i znatne količine B3…

Heljda se naziva i crnim žitom zbog tamne boje zrnevlja. Ona raste u krajevima sa umerenom klimom. Divlja heljda potiče iz Kine, odakle se proširila na zapad. Heljda je tradicionalna hrana u Poljskoj i Rusiji (Sibiru). U nekim zemljama seju heljdu upravo zbog meda, jer je heljdin med vrlo kvalitetan i cenjen. Upotrebljava se za pravljenje pogače, griza, testenina i odličnih kaša. Ne sadrži gluten, tako da je heljda dobra zamena za osobe koje imaju intoleranciju na pšenicu. Veoma lako se vari, a preporučuje se u ishrani dece, odraslih i starih osoba koje imaju problem sa varenjem.

Istraživanja pokazuju da većina odraslih, posebno starije osobe, ne uzima dovoljnu količinu cinka, koji je izuzetno važan za snažan imuni sistem, kažu američki naučnici. Konzumirajte palačinke od heljdinog brašna, jer ćete se tako osigurati sigurnu zalihu cinka – u 100g ima ga oko 8 miligrama ili više od pola dnevnih potreba.

Heljda sadrži fluor neophodan zubima i vitamin P koji povoljno utiču na krvni sistem i nervne ćelije.

Kao medicinski interesantna i značajna, heljda je relativno kasno otkrivena, tek krajem sedemdesetih godina dvadesetog veka.
Heljda snižava povišen krvni pritisak. Korisna je i u lečenju tuberkoloze.

Sadrži veliku količinu rutina (najviše korišćeni flavonoidni heterozid), koji naučno potvrđeno blagotvorno deluje na zidove krvnih sudova. Rutin znatno smanjuje krtost i propustljivost, a povećava elastičnost i tonus zida kapilara i učestvuje u mnogim oksido – redukcionim procesima. Dakle, zbog svojih antioksidantnih svojstava flavonoidi sve više imaju značaja kao faktori zaštite ćelija od oksidacionih procesa. Rutin takođe štiti od uticaja zračenja X- zraka i drugih izloženosti zračenju. Dakle, heljda se preporučuje (kao bogat izvor rutina) kod hronične venske insuficijencije.To su potvrdile i dve kliničke studije novijeg datuma.

Postoje brojne studije koje govore da heljda može da održi nivo glukoze u granicama normale bolje nego drugi ugljeni hidrati. Italijanski naučnici su ispitivali delovanje heljde na metabolizam šećera.Kod osoba koje su dobijali hranu s visokim sadržajem heljde pokazala se poboljšana tolerancija na glukozu, što znači da su njihovi organizmi bili sposobni da bolje iskorište šećere unete putem hrane.

Narodna medicina preporčuje kao lek protiv kašlja i sluzi u gornjim disajnim putevima. Heljda se preporučuje i osobama koje pate od anemije, glaukoma, reumatizma, gojaznosti…

Heljda se preporučuje i za lokalnu upotrebu, kao oblog na područje adomena, od umešenog heljdinog brašna i vode, kao testo. Na taj način se izluči voda iz abdomena kod teških bolesnika, naročito kod tumora. Držati od dva do tri sata ili tokom čitave noći.

Zbog mnogih lekovitih svojstava i sve većeg značaja za fitoterapiju, heljda je 1999. godine u Nemačkoj izabrana za lekovitu biljku godine.

Heljda odlično deluje na celokupan nervni sistem, jača koncentraciju i memoriju, pa je u Rusiji nazivaju hranom đaka i studenata.

HELJDA NA RUSKI NAČIN (hrana đaka i studenata)

300g celovitog zrna heljde
1 litar vode,
50g putera,
malo morske soli

Predhodno očišćenu i opranu heljdu dobro ocediti. U međuvremenu prokuvati vodu i so, zatim dodati heljdu i kuvati je na tihoj vatri 15 do 20 minuta. Ocediti, staviti u tiganj, dodati sitno naseckani puter i prekriti aluminijumskom folijom. Dinstati na tihoj vatri dok heljda ne postane meka. Konzumirati uz povrće, za doručak.
Mirjana Ljutić, nutricionista

Težina kokošijeg jajeta prosečno iznosi 50 g – od čega 11% čini ljuska, 58% belance, a 31% žumance. Jaja su hranljiva i biološki vredna namirnica, uglavnom niske kalorijske vrednosti. Jaja kokoši iz slobodne prirode sadrže više folne kiseline i vitamina B12 nego ona dobijena na farmi. Jaja su odličan izvor prvoklasnih belančevina, vitamina A, D, B2, B12, gvožđa, cinka, kalcijuma, magnezijuma i riboflavina.
Deca treba da jedu jedno do dva jajeta dnevno, naročito ako u malim količinama jedu meso. Čureća i guščija jaja su nutritivno slična kokošijim, ali su znatno krupnija. Plovčija jaja su bogatija od kokošijih, ali ih treba duže kuvati – da bi se uništile bakterije koje se u njima često nalaze

Prosena težina jajeta je 70g. Veliki nedostatak plovčijih jaja je to što su često zagađena salmonelama. Zato se plovčija jaja ne mogu koristiti sveža ili rovito kuvana. Plovčija jaja se ne smeju upotrebljavati za pripremu majoneza, kremova i drugih jela koji se termički ne obrađuju najmanje 10 minuta na 100 C stepeni. Prepeličija jaja u odnosu na kokošija imaju više fosfolipida, a relativno manje esencijalnih masnih kiselina – linolinske, linolenske i arahidonske. Prepeličje jaje veoma je bogato vitaminima – u 100g ima sledećih vitamina: E, B1, B2, B6, B12, C, biotina, folne kiseline, beta-karotina, karotinoida, nikotinske kiseline, pantotenske kiseline. Od minerala, najviše ima kalijuma, fosfora i gvožđa. U žumancetu se nalazi oko 7,2 miligrama veoma svarljivog gvožđa. Ova jaja su veoma blagotvorna za ljudski organizam, a naročito za krvotok, srce, bubrege, jetru, želudac i mozak. Posebno treba naglasiti da su jaja prepelice vrlo korisna za decu u razvoju i rekovalescente. Prepeličija jaja u odnosu na kokošija sadrže manje belančevina i masti, a više azotnih materija. Prepeličje jaje znatno je sitnije od kokošijeg.

Nutricionisti preporučuju da se jaja koriste u ishrani dece zato što proteini jaja imaju najvišu biološku vrednost. To znači da zadovoljavaju potrebu organizma za aminokiselinama, čime se organizmu olakšava da proizvodi sopstvene specifične proteine koji su sastavni deo tkiva. S druge strane, te esencijalne aminokiseline – fenilalanin i tirozin, važne su za pravilan razvoj mozga i vida. Biološka vrednost proteina jaja iznosi 93,7. Jaja jačaju imuni sistem i pomažu razvoj dece (lecitin). Lecitin se dobija prvenstveno iz žumanca i iz otpadaka semena posle proizvodnje ulja. Lecitin daje kosi zdrav sjaj i smanjuje njeno opadanje. Deluje umirujuće na nervni sistem. Celo jaje daje se detetu tek posle 12 meseci starosti. Žumance počinje da se uvodi između 4. i 6. meseca. Da bi se žumance lakše odvojilo, jaje mora da bude tvrdo kuvano: 10-15 minuta, na 100 C stepeni. Žumance počinje da se daje najpre u maloj količini, koja se u toku nekoliko dana postepeno povećava do celog žumanceta. Ne započinje se istovremeno davanje i povrća i žumanceta, već se uvodi jedna po jedna vrsta hrane.

Belance ima baktericidno dejstvo. Belance jajeta sadrži puno belančevina, malo masti i praktično je bez holesterola, a manja mu je i kalorijska vrednost, u odnosu na žumance – pet puta. Jedini važan vitamin u njemu je riboflavin – B2. Ovaj vitamin je važan za metabolizam ugljenih hidrata, masti i proteina. Bitan je za funkcionisanje jednog broja enzima u mozgu, a i za normalnu funkciju eritrocita. Takođe podstiče aktivnost vitamina B11 (folne kiseline) u stvaranju novih eritrocita.

Belance sadrži ovoalbumin, ovoglobulin i druge belančevine. Masti su skoncentrisane u žumancetu i sastoje se najviše od triglicerida, zatim lecitina i holesterola. Žuta boja žumanceta potiče od bojenog pigmenta ksantofila. Minerala ima znatno više u žumancetu, pre svega fosfora, a zatim gvožđa, kalcijuma, kao i natrijuma, kalijuma, bakra i joda. Žumance je znatno bogatije količinom vitamina – izvor je vitamina A, D a ima i vitamina B1, B2 i E.

Za kvalitet jaja od velike važnosti je njihova svežina, odnosno starost. Jaja su najkvalitetnija dok su sasvim sveža, a “starenjem” u njima nastaju biohemijske i fizičke promene koje umanjuju kvalitet ili čak dovode do kvarenja. Jaje može da apsorbje duplo više tečnosti od svoje težine i da ga pri zagrevanju veže. Kod svežeg jajeta žumance treba da zauzima centralni položaj, da je pravilnog oblika i da se ne razliva. Boja ljuske kod jaja nema značaja za svežinu i kvalitet. Boja ljuske zavisi od rase i može biti bela ili jače ili manje žuto – mrke boje.

Sa nutricionistićke tačke gledišta najbolje je jaje jesti kuvana, uz sveže sezonsko povrće i proizvode od integralnih žitarica. Da bi se gvožđe iz žumanceta najbolje iskoristilo, ono se u obroku kombinuje sa povrćem. Prženo jaje uvek izgubi izvesnu količinu svojih belančevina zbog razornog dejstva toplote. Što se tiče svarljivosti jaja, ona zavisi od načina na koji se jaje priprema. Osim rovitih, meko i tvrdo kuvana jaja, prave se i pržena jaja, kao i salate od jaja, jaja se koriste u umacima, kuvaju se u luku…

Sirovo jaje se svari za 135 minuta. Sirovo belance sadrži avidin, protein koji veže biotin (vitamin H) sprečavajući njegovu apsorpciju. Kod kuvanog belanceta njegov ”antivitamin” postaje neaktivan. Iz svih tih razloga – hranljivost i svarljivost, ljudski organizam je idealno za kuvano jaje. Pri pripremanju jaja – kuvanjem – jaja se stavljaju u ključalu vodu. Prilikom kuvanja deo belančevine iz belanceta se razaraju stvarajući sumpor, koji se vezuje sa vodonikom u jajetu, te nastaje sumporvodonik, gas koji kuvanom jajetu daje karakterističan miris. Jaja moraju biti prekrivena vodom i neprekidno se kuvati u slabo ključaloj vodi. Kuvana jaja odmah treba isprati hladnom vodom – da bi se odstranili mikroorganizmi sa ljuske i da bi se lakše ljuštila. Kuvana jaja se usitnjavaju ili seku tek kada se potpuno ohlade.

Vreme pripreme i vreme varenja (razgradnja i apsorpcija):
3 minuta – meka – 105 minuta;
4 – 5 minuta – srednje meka, žumance rovito – 120 minuta;
10 minuta – čvrsta, žumance i belance tvrdo – 170 minuta.

Kada govorimo o manama jaja, mislimo na opasnosti na zravlje koje vrebaju iz jaja – salmonela i alergije. Alergija na jaja, pogotovo na belance iz jajeta, uvrštava se i kod dece i kod odraslih među najčešćee uzroke alergije na hranu. Ako postoji alergijska sklonost kod bebe ili genetska predispozicija u porodici, žumance ne bi trebalo davati do punih devet meseci starosti deteta. Deca sa alergijom na jaja obično imaju astmu. Alergije na jaja najčešće se manifestuje na koži – kao koprivnjača, ali simptomi alergije ne moraju da budu tako uočljivi, već to mogu da budu i oticanje grkljana i upale sluzokože nosa, bronhospazam ili konjuktivitis.

Najveće promene u jajetu zbivaju se pod uticajem mikroorganizama. Najčešće žrtve salmonele su deca, koja se zaraze salmonelom jedući zagađena jaja koja nisu dovoljno termički obrađena (kuvana ili pečena) ili su korišćena ”živa”. Najopasnija jela su: majonez, sladoled, kremovi… Vreme inkubacije bolesti je 6 – 48 sati. Glavni simptomi su proliv i povišena telesna temperatura, bolovi u stomaku, ponekad povraćanje. Bolest spontano prolazi, osim kod osetljivih osoba. Jaja se kvare zbog svoje poroznosti, jer gube vodu i ugljendioksid, a u njihovu unutrašnjost prodiru mikroorganizmi. Na jajetu sumnjivog porekla sigurno nema salmonele, samo ako se 18 minuta kuvalo na 75 C stepeni. Visoka temperatura u jelima ubija salmonelu. Na temperaturi frižidera salmonele se ne razmnožava. Frižider uključiti na niži stepen, ne više od +4 C stepeni.

Nikada ne pripremajte jela sa sirovim jajima, sa sirovim belancetom i sirovim žumancetom: kremove i filove za torte sa penom od jaja, tartar biftek sa sirovim jajetom, kajganu od jaja koja nije dobro pečena. Izbegavajte podgrevanje jela koja sadrže jaja. Želite li zagrejati jelo koje sadrži jaja, temperatura treba da bude najsličnija temperaturi na kojoj je jelo kuvano. Kuhinjske krpe koje su došle u dodir sa sirovim jajima dobro operite vrućom vodom i deterdžentom. Ako se jaje razbije, belance i žumance obavezno držati dalje od drugih namirnica i već pripremljenih jela. Ljuske od jaja odmah odlagati u otpad, van mesta gde se priprema hrana,odnosno van kuhinje.
Mirjana Ljutić, nutricionista

Najčešće je osnovni kriterijum za izbor dijete onaj da primenjena dijeta daje najbrže rezultate. Ako je vaša prijateljica postigla odlične i očigledne rezultate sa nekom dijetom i vi je možete primeniti. Ali, nemojte zaboraviti da se konsultujete sa svojim lekarem, jer je svaki organizam jedinstven. Napravite bar osnovne analize krvi i urina pre primene dijete, da ne bi bilo više štete nego koristi.

Postoji mnogo dijeta ali jedan od kriterijuma za izbor može biti dijeta prema horoskopskom znaku. Pokušajte i to, možda je ta dijeta pravi izbor za vas.

Ovan – Ovnovi najpre trebaju naučiti da sporije jedu i uživaju u hrani, njenom ukusu i izgledu. Atkinsova dijeta je pravi izbor za uporne, ali i nestrpljive, ovnove koja treba da se kombinuje sa vežbama. U ovoj dijeti unos proteina nije ograničen. Bez ograničenja se može jesti meso, riba i jaja. Sir povrće, masline, ulja i masti jedu se u ograničenim količinama, a alkoholna pića, šećer, voće mleko, jogurt, žitarice, proizvodi od brašna i slatkiši su potpuno zabranjeni. Možete piti mineralnu vodu, limun, crnu kafu, sve vrste čaja bez šećera, pola litre belog vina ali nakon 6. dana dijete. Umesto šećera koristite veštačke zaslađivače. Dijeta se sastoji od tri faze:

I faza – Cilj prve faze dijete je promena metabolizma. Unos ugljenih hidrata ograničava se na 20 grama dnevno. To praktično znači da za doručak možete da pojedete omlet od dva jaja sa šunkom ili slaninom, za ručak odrezak s roštilja, a za večeru kuvanu ribu. Prva faza traje 14 dana.

II faza – Podrazumeva gubitak telesne mase potrošnjom masnih zaliha. Dnevni unos ugljenih hidrata ograničen je na 15 do 40 grama. Znači, meso, povrće (sa niskim sadržajem ugljenih hidrata).

III faza – Ugljeni hidrati se postupno uvode, ali ograničeni su na maksimalnih 60 grama, čije se ograničenje prenosi i na IV fazu tj. održavanje postojeće smanjene težine.

U toku ove dijete uvedite voćne dane, pojedite 1,5 kg voća i popijte najmanje dve litre mineralne vode. Ako vam za par dana to dosadi, promenite jelovnik i spremite jelo s pirinčom: 125 g integralnog pirinča dinstajte bez soli i podelite na tri porcije. Pojedite ujutro dve jabuke, a za ručak i večeru pomešajte preostali pirinač sa 100 g salate od krastavaca. Važno je da unosite dosta tečnosti: vodu, supice od povrća, sokove od miksanog voća ili povrća.

Bik – Perikone dijeta je idealan izbor za bika jer on voli slatko (čokolade, torte, sladoled) a ova dijeta ograničava unos šećera i ugljenih hidrata. Osnova ove dijete je losos i to divlji, ali nekoliko puta dnevno možete jesti i tunjevinu, pastrmku i školjke, jer su bogate omega-3 masnim kiselinama koje koži obezbeđuju vlažnost, smanjuju inflamaciju (zapaljenski proces) i regulišu težinu. Osim grilovane ribe, dva od tri glavna obroka treba da sadrže i šumsko voće, zelenu salatu, dinju, a treći piletinu, salate i sveže voće. Umesto kafe pijte zeleni čaj i barem osam čaša vode dnevno. Već za tri dana moguće je videti promene u kvalitetu tena.

Važno je jesti i namirnice svih boja, naročito voće

– Iz crvene grupe preporučuje jabuke, paprike, vino, paradajz, trešnje, jagode, cveklu, maline, brusnicu,

– iz narandžaste grupe kajsiju, mango, breskvu, papaju, pomorandžu, račiće, jastog, losos.

– Iz žute grupe papriku, crni luk, bundevu, dinju, kukuruz, iz zelene jabuke, brokoli, zeleni čaj, kivi, zelenu salatu, spanać, peršun, grašak, boraniju, kupus, kapar.

– Iz plave grupe kupine, crni čaj, borovnicu, šljive, plavi patlidžan, crnu ribizlu, suve šljive i suvo grožđe.

Za Bikove je najbolje da primenjuju dijetu u kojoj ima dosta voća, koje će im osiguratiti dovoljno šećera. Spremajte bogate salate od sezonskog povrća, a jednom dnevno slobodno možete pojesti i sočan odrezak, ali pripremljen na roštilju.

Blizanci – su jednostavno zavisni od brze hrane. Vrlo retko i teško se odlučuju za neku dijetu. Jedna od preporučenih dijeta za njih ona koja uključuje mlečne proizvode (jogurt, sir) ali isključuje testeninu. Dijetu možete započeti većim unošenjem tečnostie (2 – 3l  tečnosti dnevno,) npr. mineralne vode i supe od povrća. Blizanci treba da jedu više manjih obroka tokom dana, i to salate i bareno povrće, sa što manje mesa.

Njima se preporučuje mediteranska ishrana, Pritkinova dijeta, UN dijeta.

Pritkinova dijeta obuhvata uzimanje ribe i pilećeg mesa (oko 100g dnevno, kuvano ili pečeno na roštilju).Zabranjene su životinjske masti a preporučuju se hladno ceđena ulja (maslinovo, suncokretovo, ulje kukuruznih klica). Od jaja treba da se uzima jedno belance dnevno, a od mlečnih proizvoda obrano mleko i jogurt  (do 1/4 l dnevno) kao i sir od obranog mleka (30-50 gr dnevno). Preporučuju se mahunarke oko 100g dnevno (sočivo, pasulj, crna i žuta soja), žitarice (integralni pirinač, ječam, proso, ovas, raž, pšenica), neograničena količina povrća i voća (400 – 500g dnevno). Slatkiši su zabranjeni a od pića treba uzimati samo vodu i sveže pripremljeni sokovi.

UN dijeta traje 90 dana i pored skidanja kilograma dovodi do promene metabolizma. Ova dijeta ima utvrđen redosled dana – uvek počinje proteinskim danom, zatim slede skrobni, ugljenohidratni dan, voćni dan, pa ponovo proteinski. Doručak je isti svih 90 dana – po 2 voćke ili šaka suvog voća (okoe 8 komada).

Prvi dan – PROTEINSKI DAN

Ručak – supa bez rezanaca, meso, dinstano, bareno ili pečeno (2 – 3 parčeta ili oko 250 gr) ili 3 kuvana ili pečena jaja ili nešto od mlečnih proizvoda, parče integralnog hleba, salata sa najviše 1 kašikom ulja.

Večera – može isto kao za ručak ali upola manje i bez hleba i supe. Obavezno je da ako se meso jede za ručak jede se i za večeru, a ako su jaja za ručak, moraju biti i za večeru.

Drugi dan – SKROBNI DAN

Ručak – kuvan pasulj, grašak, sočivo, pirinač, krompir, parče hleba, salata.

Večera – isto kao i za ručak, ali pola mere i bez hleba

Treći dan – DAN UGLJENIH HIDRATA

Ručak – kuvana testenina uz dodatak začina (kečapa ili sl.) ili pica samo sa dodatkom kečapa, ili slano pecivo (npr. 3 kifle.

Večera – dva tanja parčeta torte, ili 3 – 4 kolača, ili 3 – 4 kugle sladoleda i jedno rebro čokolade za kuvanje.

Četvrti dan – VOĆNI DAN

Ručak i večera – samo mešano voće.

Posle sedam puta ponovljenog kruga (7×4 tj. 29 dana) drži se “vodeni dan” kada se celi dan pije samo voda. Zatim se ponavlja ceo režim ishrane. Posle voćnog dana sledi proteinski dan. Kafa i čaj se mogu piti, ali bez sećera. Sokove svesti na najmanju moguću meru. Pauza između obroka prvog dana je 4 sata, a drugog i trećeg dana je 3 sata. Za vreme voćnog dana pauza imeđu obroka je 2 sata. Posle 8 sati uveče nemojte ništa jesti. Ukoliko se kompletna dijeta ponavlja, napravite pauzu od 3 meseca.

Rak – slatkišima leče stres. Za njih je dealna dijeta: uzimajte sedam obroka dnevno. Između glavnih obroka obavezno priuštite sebi užinu, npr. salatu od sezonskog povrća koju ćete preliti sa malo maslinovog ulja i voćnog sirćeta. U salatu možete umešati kašičicu senfa, iseckani beli luk ili je preliti kašičicom meda.

Za rakove se ne preporučuju voćni jogurti, punomasno mleko, pavlaka, sirevia ni slatkiši. Pijte što više vode.

Rakovima se preporučuje i Hrono dijeta. Osnovno pravilo u ovom slučaju je da se ugljeni hidrati i proteini, osim kada je doručak u pitanju, ne jedu u istom obroku. Doručak je najobilniji i obavezan ali bez voća. Pijte što više tečnosti.

Doručak: masni obrok, jaja, šunka, kobasice, sirevi i integralne žitarice (integralni hleb, pirinač i sl.). Sve je dopušteno osim šećera i voća jer se suviše brzo razgrađuju.

Ručak: bareno povrće saproteinima.

Užina: masline, orasi, kikiriki puter, voće, med ili 30 grama tamne čokolade.

Večera: riba, posno meso sa povrćem.

Poželjno je da obroci budu u isto vreme svakoga dana i da razmak između obroka bude minimum 4 sata. Hleb, testenine i skrobna povrća (krompir) jedu se najkasnije do 15 časova. Nikada ne idite na spavanje neposredno posle obroka – ostavite želucu bar dva sata pre spavanja da se “izbori” sa hranom. Rezultati se očekuju nakon 21. dana.

Uz svaku dijetu, pa i ovu, se preporučuje umerena fizička aktivnost.

Lav – je pun energije, hedonista. Lavovi su skloni povećanom holesterolu, zato moraju voditi računa o unošenju masti. Salatu možete spremiti sa jogurtom i limunom umesto sa sirćetom i uljem, a meso bolje pripremite na roštilju.

Lavovima se preporučuje Dukanova dijeta. Naglasak ishrane je na uzimanju proteina (riba, živina kao i mlečni proizvodi sa malo masnoća). Dijeta se sastoji od 4 faze:

I faza – traje od jednog do deset dana u zavisnosti koliko želite da izgubite na težini. Proteinski dan. Od pića samo voda, čaj kafa. Očekuje se gubitak težine između 3,5 do 5 kg u prvih 5 dana.

II faza – u ishranu se uvodi povrće (zelena salata, spanać, celer, krastavac, paradajz). Povrće se može jesti sirovo, bareno ili u supi i kao varivo.

III faza – Pored proteina i povrća dozvoljena je još porcija voća i 2 kriške integralnog hleba dnevno. Kao dodatak – dozvoljena je jedna ekstra porcija koja sadrži ugljene hidrate (ali jednom nedeljno) a to može biti recimo testenina ili pirinač. U ovoj fazi takođe je dozvoljen “praznični obrok” (jedi šta ti se sviđa) koji posle nekoliko nedelja faze 3 može da se praktikuje i dva puta nedeljno.

IV faza – faza održavanja rezultata koje ste postigl,  gde se polako vraćate na konzumiranje svega što vam se dopada ali poštujući pravila iz faze 3 (sa više slobode u izboru namirnica). Takođe, savetuje se da se bar jednom nedeljno jedu samo proteini kao u fazi 1.

Preporučena hrana u Dukanovoj dijeti:

Device – pridaju veliku pažnju zdravoj ishrani. Pri držanju dijete moraju voditi računa da obično imaju zdravstvene probleme sa probavom i želucem.

Jedite više puta dnevno, pomalo. Doručak po izboru, za užinu možete popiti niskokalorični voćni jogurt ili pojesti 100 g nemasnog sira s maslinama. Za večeru spremite salatu od paradjza. Popijte najmanje dve litre mineralne vode dnevno. Idealno bi bilo da tome dodate i nekoliko šoljica biljnog ili voćnog čaja. Musli, kaše, žitarice u svim oblicima bi trebalo da konzumirate barem jednom dnevno, ali ne preterujte sa semenkama i koštunjavim voćem – ne više od desetak komada badema, lešnika ili oraha dnevno. Birajte integralni hleb. Zaboravite na prelive, dresinge, sosove!

Devicama se preporučuje vegetarijanska ishrana.

Vaga – je rođeni degustator. Za vage se preporučuje Zona dijeta. Zona dijeta temelji se na ravnoteži unetih namirnica: 40 odsto ugljenih hidrata, 30 odsto proteina i 30 odsto masnoća. Opredelite se za ugljene hidrate u voću i povrću, a da biste izbegli unos loših ugljenih hidrata, hleb, pirinač i krompir zamenite integralnim namirnicama.

Obroke možete rasporediti prema sledećem planu:

Ponedeljak:
Doručak – čaša delimično obranog mleka (200g), kivi (100g), dve kriške parmezana
Užina – integralni dvopek (20g), 20 g sušene govedine, tri maslinke
Ručak – 100g pilećeg belog mesa, papričice pečene na grilu (200g) ili 300g spanaća na pari, zelena salata s maslinovim uljem, 120g grožđa
Užina – 20g parmezana, dva krekera
Večera – čorba od povrća, 120g brancina, 300g barenog karfiola, zelena salata s maslinovim uljem, pola kruške.

Utorak:
Doručak – integralni tost (40g) sa šunkom i parmezanom (60g)
Užina – 200g jogurta
Ručak – zelena salata (150g), 150g račića, grilovane tikvice s maslinovim uljem (320g), voćna salata (300g)
Užina – integralni dvopek (20g), parče šunke (30g), jedan orah
Večera – tuna na žaru (100g), salata od komorača s maslinovim uljem, kriška integralnog hleba, čaša crnog vina, pomorandža

Sreda
Doručak – 200g jogurta, kivi (100g), dve kriške parmezana
Užina – 20g parmezana, dva krekera
Ruča -: 120g lista na žaru, 300g zelene salate i paradajza s maslinovim uljem, dve kriške ananasa (180g)
Užin -: integralni tost sa 30g ćuretine, tri kikirikija
Večer -: teleća šnicla na žaru (100g), glavica radiča začinjena kašikom maslinovog ulja, kriška integralnog dvopeka, 120g grožđa

Četvrtak:
Doručak – čaša delimično obranog mleka (200g), kriška mladog sira (80g), kašika marmelade, tri badema
Užina – ćureća salama (30g), tri maslinke, jabuka
Ručak – zelena salata, manje parče mocarele (100g), barena boranija s maslinovim uljem (400g), 120g grožđa
Užina – 70g kozjeg sira, jedan orah, 20g integralnog dvopeka
Večera – tanjir supe od povrća, porcija plavog patlidžana u sosu od paradajza, zelena salata s maslinovim uljem, kriška integralnog hleba, kivi

Petak:
Doručak – integralni tost (40g) sa šunkom i parmezanom (60g)
Užina – 20g govedine, dva krekera, tri badema
Ručak – pečena pastrmka 150g), zelena salata s maslinovim uljem, kriška integralnog hleba, voćna salata (240g)
Užina – čaša prirodnog voćnog soka, kriška parmezana (20g)
Večera – sabljarka na žaru (135g), zelena salata s maslinovim uljem, jabuka i kivi (300g ukupno)

Subota:
Doručak – čaša delimično obranog mleka (200g), 80g mladog sira, kašika marmelade, tri badema
Užina – integralni tost (20g), sa 30g dimljenog lososa
Ručak – 100g sardina bez ulja, 200g papričica na grilu s maslinovim uljem, kruška
Užina – dve grisine sa 25g sirove pršute, tri indijska oraha
Večera – salata od morskih plodova (70g školjki, 50g račića, 65g hobotnice), zelena salata s maslinovim uljem, čaša belog vina, 300g grejpfruta

Nedelja:
Doručak – integralni tost (40g) sa šunkom i parmezanom (60g)
Užina – 30g tunjevine bez ulja, dva krekera, dve kašičice lajt majoneza
Ručak – 100g špageta u sosu od paradajza i bosiljka, 150g pečenih lignji, salata od rukole s maslinovim uljem
Užina – 200g jogurta
Večera – salata od hobotnice (200g), kuvani krompir, salata od peršuna i belog luka, kruška

Škorpija – je sklona celulitu i zato treba izbegavati slane namirnice kao što su šunka, kobasice i slično. Na tanjiru trebaju imati što više muslija, integralnog hleba, povrća. Ne prejedajte se, rasporedite obroke pravilno, jedite na 3-4 sata, i pazite na gramažu: mesa oko 150-200 grama, voća ne više od 400 grama, mlečnih proizvoda oko 300 grama, hleba ne više od 5 kriški dnevno. Samo povrće možete uzimati koliko volite.

Škorpijama se preporučuje tečna dijeta i Sonoma dijeta.

Tečna dijeta – je veoma efikasna za brzo mršavljenje. Maksimalna dužina za držanje ove dijete je dve nedelje i možete izgubiti od 10-15 kg. Tokom tečne dijete vaš stomak se smanjuje u obimu. Tečna dijeta podrazumeva prelazak isključivo na tečnu hranu: sokove, supe, mlečne proizvode, biljne čajeve i vodu. Ukupna količina tečnosti dnevno ne bi trebalo da prelazi 3 litre.

Dnevni program tečne dijete treba da bude sledeći:

9 sati – 1 šolja čorbe od ovsa

10 sati – 1 šolja bistre biljne supice

11 sati – 1 šolja tople prokuvane vode

12 sati – 1 šolja voćnog soka razblaženog sa vodom

13 sati – 1 šolja tople prokuvane vode

14 sati – 1 šolja mleka

15 sati – 1 šolja biljnog čaja bez šećera

16 sati – 1 šolja bistre supice od mesa

17 sati – 1 šolja tople prokuvane vode

18 sati – 1 šolja tople prokuvane vode

19 sati – 1 šolja voćnog soka razređenog sa vodom

20 sati – 1 šolja tople prokuvane vode

21 sati – 1 šolja kefira sa 2% masnoće

Nakon tečne dijete treba primeniti sledeći režim ishrane naredna tri dana:

I dan: možete da jedete samo kuvano povrće i to male porcije.

II dan: činija kuvanog povrća i parče hleba, a za večeru sirova šargarepa i kupus.

III dan: jedite kao i pre ali izbacite masnu hranu i hleb.

Gledajte da ne bude dnevno više od dve kriške hleba.

Sonoma dijeta se preporučuje i porodiljama da vrate “staru” kilažu jer ne utiče na kvalitet majčinog mleka. Ova dijeta bazirana je na mediteranskoj kuhinji – povrće, voće, integralne žitarice, jezgrasti plodovi i semenke, maslinovo ulje, nemasno meso i ribe. Dijeta se sprovodi u 3 faze.

I faza – dijeta započinje desetodnevnim “čišćenjem” organizma kada treba izbaciti na primer šećer, proizvode od rafinisanog brašna. Dozvoljeno je konzumirati sledeće namirnice; povrće ( paprika, brokoli, prokelj, kupus, karfiol, celer, patlidžan, krastavac, kelereba, praziluk, zelena salata, pečurke, spanać, paradajz, tikvice, crni luk, rotkvice i mladi grašak), proteini i mlečni proizvodi – mahunarke (pasulj, sočivo, bob), junetina, jaja, sve vrste ribe, divljač, jagnjetina, svinjetina, piletina, ćuretina, teletina, školjke, proizvodi od soje, obrano mleko (dve šolje dnevno) i mladi sir (100 g), zatim žitarice (kuvana pšenica, integralni pirinač, hleb od celog zrna pšenice, ovas, zob i proso). Jogurt nije dozvoljen u ovoj fazi dijete. Pri spremanju hrane je dozvoljeno koristiti začine (kari, čili paprika, beli luk, biber, ren, cimet, senf, đumbir, vinsko sirće, vanila). Dnevno treba uzeti najmanje 6 čaša zelenog čaja, negazirane vode i maksimalno 2 šoljice crne kafe.Od masnoća treba koristiti maslinovo ulje. Dnevno uzimati jezgrasto voće (11 badema, 14 kikirikija, 5 oraha). Tokom ove faze izgubićete najmanje 5 kilograma.

II faza – obuhvata period dok ne postignete željenu težinu. Suština je u pravilnoj kombinaciji namirnica u tačno određenoj razmeri. Doručak treba da čine 25% žitarice i 75% proteini. Ručak i večera treba da sadrže 25% mlečnih proizvoda, 25% žitarica, 25% voća i 25% povrća. Kod većine žena efekat se postiže za oko tri nedelje. Od namirnica u ovoj fazi možete koristiti: pored navedenog povrća u I fazi dodajte artičoke, kuvanau cveklu, šargarepu, ljutu papriku, bundevu, zati 2 porcije voća dnevno (jabuka, kajsija, borovnica, kupina, višnja, grožđe, grejpfrut, dinja, šljiva, kivi, limun, narandža, papaja, ananas, kruška, dunja, jagoda, mandarina, lubenica i malina). Uz mlečne proizvode iz I faze dodajte još jogurt sa malim procentom masnoće i tvrdi sir, zatim testeninu od integralnog brašna, suncokretovo ulje i jednu čašu crnog ili belog vina.

III faza – počinje kada postignete željenu težinu i zdrave navike u ishrani.

Strelcu – je vrlo važan doručak npr. musli bez šećera, dva krekera s marmeladom i niskokaloričnim margarinom ili kriška integralnog hleba sa jajetom.Treba da izbace iz ishrane, pre svega, hleb i slatkiše, gazirane i ostale sokove sa šećerom, kao i alkohol.

Strelcima se preporučuje primena Azijske i mesna dijeta.

Azijska dijeta podrazumeva jednostavne obroke sa kuvanim povrćem, dosta ribe i plodova mora, kao i pirinča. Ukusni sosovi i začinjena hrana sa karijem će zaokružiti ovaj plan ishrane. Ova dijeta dozvoljava uzimanje pirinča pripremljenog na različite načine u svakom obroku, sve vrste povrća pripremljenog na razne načine, meso u manjim količinama. Težište je u korišćenju sirovih namirnica i dosta različitih začina. Za piće se preporučuje zeleni čaj. Ono o čemu treba posebno voditi računa jeste da temperatura hrane bude kao i telesna temperatura, odnosno nikada previše hladna ili previše topla.

Predlog jela prema ovoj dijeti:

Doručak – proso kuvan u obranom mleku sa šoljom zelenog čaja i limunom. Umesto prosa možete uzete 2 tosta.

Prepodnevna užina – voćni jogurt (izuzev banane) ili jedna pomorandža ili grejpfurt. Šolja zelenog čaja sa limunom.

Ručak – piletina sa integralnim prinčem, barenim povrćem i pečenim krompirom. Kuvajte piletinu, a zatim je začinite koristeći limun, crveni sos i sirće. Koristite kuvani paradajz sos i malo jabukovog sirćeta kao dodatak/sos za pirinač (odnos 2 dela pirinča i jedan deo sosa). Posle ručka popijte šolju zelenog čaja sa limunom.

Popodnevna užina – čaša obranog mleka ili zelenog čaja, ili čaja od kamilice. Možete pojesti jednu pomorandžu ili grejpfurt.

Večera – Pileći komadići sa kuvanim brokolijem i mešanim sezonskim kuvanim povrćem. Iseći piletinu na komadiće (oko 1 cm) i staviti na roštilj ili lako zamašćen tiganj. Začinite limuonvim sokom ili sa malo suvog biljnog začina, bez soli. Nakon večere pojedite jedan grejpfurt i popijete šolju biljnog čaja.

Sedam dana ove dijete će pomoći da izbacite toksine iz tela, ubrzaće vaš metabolizam i pomoći će da smršate (oko 3 -3,5kg). Koristite puno zelenog čaja i limuna uz pripremanje obroka. Limun će ne samo popraviti ukus hrane već će pomoći da se masne naslage brže razlažu i telo bolje očisti od toksina.

Visokoproteinska ili mesna dijeta dozvoljava vrlo visok unos proteina, a zahteva smanjenje ugljenih hidrata na minimum. U osnovi ove dijete je uzimanje mesnih namirnica i ribe, isključujući sve ostalo, čak i povrće i voće. Meso je dopušteno pripremati na sve načine (prženje, kuvanje, pečenje), sve dok se dodaju isključivo začini koji ne sadrže ugljene hidrate. Cilj mršavljenja treba da bude promena sastava telesnog tkiva, uz gubitak masti i povećanje mišićne mase. Mogu se koristiti svi začini osim kečapa i senfa, odnosno onih koji sadrže ugljene hidrate. Namirnice se ne smeju pohovati. Zabranjene namirnice su one koje sadrže skrob, sve vrste mlečnih proizvoda, poslastice, grickalice. Od pića se mogu uzimati voda, mineralna voda, crna kaf i čaj. Treba izbegavati unos kalorija nakon 17 časova, a ako se uveče jede, dopušteno je samo ono što može da se jede viljuškom, bez upotrebe noža.

Doručak treba dabude redovan (sveže ceđen sok od narandže ili jedna voćka, žitarice sa mlekom ili jogurtom ili integralni hleb sa pekmezom koji ima manje šećera), veoma obilan, ručak uvek na vreme, a u večernjim satima odlučite se za laganiji obrok, ugljene hidrate i mahunarke. Pre odlaska na spavanje, popijte čaj sa medom i limunom.

Jarac – obožava jednostavna i jeftina jela, ali stres i probleme kompenzuju prejedanjem. Limunova dijeta se preporučuje jarčevima, a dobra je i u borbi sa celulitom.  Limun je izvanredan čistač organizma. Pre nego što limun izcedite najpre ga izvadite iz frižidera da se ugreje na sobnoj temperaturi.

Prva nedelja: prvi dan iscedite 1 limun u 1l vode, drugi dan iscedite 2 limuna u 1l vode,..i tako povećavajte broj limunova do sedmog dana kada treba iscediti 7 limunova u 1l vode.

Druga nedelja: prvi dan iscedite 1 limun u 1l mineralne vode, pa povećavajte broj limunova svaki sledeći dan tako da sedmog dana iscedite 7 limunova u 1l mineralne vode.

Treća nedelja: prvi dan iscedite 7 limunova u 1l mineralne vode, pa svakog sledećeg dana smanjujte broj limunova tako da sedmog dana iscedite 1 limun u 1l mineralne vode.

U tom periodu se mogu jesti sve namirnice koje nisu industrijski obrađene i koje ne sadrže konzervanse, emulgatore, stabilizatore i slično. U toku dana obavezno popijte vodu začinjenu limunom, a takođe obavezno i po čašu vode pre svakog obroka.

Jarčevima se preporučuje i UN dijeta.

Vodolija – imaju slabost prema slatkišima. Njima se preporučuje samokontrola koja podrazumeva stalno merenje težine. Oni treba da češće jedu ali manje porcije, što više voća. Na primer pomešajte 100 g očišćenih jagoda, 100 g niskokaloričnog sira, 2 supene kašike soka od pomorandže i prelijte kašikom meda.

Vodolijama se preporučuje brza dijeta ili dijeta od tri dana (videti dijetu za lava).

Ribe – sve probleme rešavaju kroz ishranu i u tom pogledu nisu previše zahtevni. Trebaju piti što više tečnosti (minimum 3l dnevno) na primer vodu, limunadu ili čajeve što će zavarati glad. Morski plodovi i riba su rešenje za njih, kao i čorbe od povrća, mleko i mlečni proizvodi ali ne punomasni, brokoli, kelj i svo zeleno povrće.

Ribama se preporučuje medicinska dijeta, azijska dijeta, tečna dijeta i kefir dijeta. Azijska i tečna dijeta su napred opisane.

Medicinska dijeta je jedna od najzdravijih dijeta zahvaljujući kojoj se može izgubiti veći broj kilograma za vrlo kratak vremenski period. Medicinska dijeta se ne sme držati duže od 15 dana. Za to vreme, možete smršati čak 10 kilograma. Posle 20 h nemojte ništa jesti. Tokom dijete morate biti puno vode ili nezaslađenog čaja. I  fizička akivnost je vrlo važna.

Svakoga dana za doručak uzmite tanko parče integralnog ili ražanog hleba, voćku i popijete šolju nezaslađene kafe ili čaja.

Prvi dan – za ručak uzmite 1 pomorandžu, 1 kuvano jaje, pola šolje jogurta. Za večeru uzmite 2 paradajza, 2 kuvana jajeta, 1 krastavac ili malo začinjenu salatu.

Drugi dan – kao i prvog dana. Za večeru uzmite jednu pljeskavicu (150-200g) od junećeg mesa, 1 pomorandžu, 1 paradajz, 5 slanih krekera, šolja nezaslađenog čaja ili kafe.

Treći dan – za ručak uzmite 1 pomorandža, 1 kuvano jaje, pola šolje jogurta, malo začinjena salatu ili 2 krastavca. Za večeru, isto kao i drugog dana.

Četvrti dan – za ručak 5 krekera, 150g nemasnog sira i 1 paradajz. Za večeru uzmite isto što i prethodna dva dana.

Peti dan – za ručak uzmite 200g kuvane ribe ili belog mesa, 1 paradajz i 5 slanih krekera. A za večeru uzmite 1kg bilo kog kuvanog povrća, 1 kuvano jaje i 1 paradajz.

Posle ovih pet dana, krećete ispočetka. Ako budete želeli opet da primenite ovu dijetu, najpre napravite pauzu od, najmanje nedelju dana.

Ono što svi treba da urade pre držanja bilo koje dijete, jeste da se posavetuju sa lekarem i naprave neke opšte analize krvi i urina. Ne zaboravite da se pravi efekat uz držanje dijete postiže uz umerene fizičke aktivnosti.

Iako bi ga mnogi svrstali u orašaste plodove , botanički , kikiriki pripada porodici mahunarki zajedno s graškom , sočivom , pasuljem i drugima . Još jedna zanimljivost je i ta da se cvetovi biljke razvijaju iznad zemlje , a zatim se zbog svoje težine svijaju prema zemlji i ulaze unutar nje gde se razvijaju i sazrevaju mahune kikirikija .

Svjetlosmeđa ljuska sa vertikalnim linijama sadrži dva ili tri zrna kikirikija . Svako ovalno zrno sastoji se od dve polovine koje su prekrivene crveno – smeđom tankom kožicom .
U jugoistočnoj Aziji kikiriki se upotrebljava u pripremi satai umaka , a na Zapadu popečen i slan , kao užinu .

Kikiriki potiče iz Južne Amerike i poznat je već više od 1000 godina . Imao je važnu ulogu u ishrani Asteka i drugih indijanskih plemena Južne Amerike i Meksika . Španci i Portugalci preneli su ga na afrički kontinent , a kasnije se proširio na ceo svet . Najveći komercijalni proizvođači kikirikija danas su Indija, Kina , Nigerija , Indonezija i SAD .

Kikiriki energetska i nutritivna vrednost

Energetska vrednost 100 g sirovog kikirikija iznosi 567 kcal / 2374 kJ , od toga sadrži 49,2% masti , 25,8% proteina i 16,1% ugljenih hidrata .

Kikiriki sadrži obilje raznolikih minerala , bakar ( 1,1 mg što čini 110% od RDA * ) , mangan ( 1,9 mg što čini 96,5% od RDA * ) , fosfor ( 376 mg što čini 53,7% od RDA * ) , magnezijuma ( 168 mg što čini 44,8% od RDA * ) , kalijum ( 705 mg što čini 35,3% od RDA * ) , cink ( 3,3 mg što čini 33% od RDA * ) , gvožđe ( 4,6 mg što čini 32,7% od RDA * ) , selen ( 7,2 mg što čini 13% od RDA * ) , kalcijum ( 92 mg što čini 11,5% od RDA * ) i kolin ( 52,5 mg , nema preporuka ) .

Od vitamina kikiriki sadrži tiamin ( 0,64 mg što čini 58% od RDA * ) , riboflavin ( 0,135 mg što čini 19% od RDA * ) , niacin ( 12 mg što čini 75% od RDA * ) , pantotensku kiselinu ( 1 , 77 mcg što čini 29% od RDA * ) , vitamin B6 ( 0,35 mg što čini 25% od RDA * ) , folnu kiselinu ( 144 mcg što čini 72% od RDA * ) , vitamin E ( 8,3 mg što čini 69% od RDA * ) .
Kikiriki u 100 g sadrži 8,5 g dijetalnih vlakana i 220 mg fitosterola .

Kikiriki lekovitost

Ako vam se čini da nije pametno da uživaju u prženom i slanom kikirikiju ili maslacu od kikirikija jer nije zdrav , razmislite još jednom . Ovaj na izgled skromni plod krije fascinantna i iznenađujuća lekovita svojstva .

Naučno je dokazano da kikirikijem ili maslacem od kikirikija obogaćena ishrana može da smanji procenat oboljenja od kardiovaskularnih bolesti za čak 21% . Zašto je to tako ? Kikiriki je naime dobar izvor pozitivnih mononezasićenih masti ( na primer oleinske , koja se nalazi iu maslinovom ulju ) , sadrži vitamin E , vitamine B kompleksa , mineral mangan i dijetalna vlakna . Kikiriki je i izvor resveratrola , zanimljivog fitonutrijentom koji ima antioksidativna , antimikrobna i antigljivična svojstva . Možda ste čuli da se nalazi u crvenom grožđu ili crvenom vinu , naučnici smatraju da je on odgovoran za tzv . francuski paradoks , ishrana sa nemalim udelom masti , a niži rizik od kardiovaskularnih oboljenja nego bilo gde drugde u svetu .

Naučni rad objavljen u British Journal of Nutrition ispitao je podatke 04:00 epidemiološke studije o povezanosti konzumacije orašastih plodova i kikirikija i zdravlja kardiovaskularnog sistema te su otkriveni fascinantni podaci . Osobe koje su konzumirale orašaste plodove i kikiriki barem četiri puta nedeljno imale su za 37% manji rizik od oboljenja kardiovaskularnog sistema upoređujući sa onima koji retko jedu tu hranu , a jedan obrok više smanjuje rizik za dodatnih 8,3% . Najjednostavnija primena kikirikija je da ga posipate kao dodatak mešanim salatama , krem supama od povrća i dinstanim jelima od piletine i povrća .

Da li ste znali da kikiriki sadrži udeo antioksidanata podjednak ili čak veći od nekih vrsta voća ? Zanimljivo je da prženi kikiriki ima podjednak udeo antioksidanata kao i jagode i kupine , a bogatiji je antioksidantima od jabuke , šargarepe ili cvekle . Ispitivanje objavljeno u naučnom časopisu Food Chemistri sprovedeno na Univerzitetu u Floridi pokazuje da kikiriki ima visok udeo antioksidanta kumarinski kiseline , a prženjem se taj udeo pojačava za 22% . Zahvaljujući većem sadržaju fitonutrijenata i dijetalnih vlakana smatra se da kikiriki može zaštititi organizam od pojave raka debelog creva , što potvrđuju studije objavljene u Nutrition and Cancer i Vorld Journal of Gastroenterologi . Rezultati pokazuju da dva obroka kikirikija nedeljno smanjuju rizik od raka debelog creva za 58% kod žena i 27% kod muškaraca . Kako bismo smanjili rizik od pojave raka , predlažemo ukusni užinu sa kikiriki puterom na tostu od celovitih žitarica ili na krekerima , kašiku maslaca možete dodati iu jutarnji smoothie , a šaka suvo prženih kikirikija uz čašu soka od paradajza može vam biti poslepodnevni snack , a za ručak predlažemo da kari sosu dodamo kikiriki ili smeđu rižu pomešate sa susamovim uljem , naseckanim kikirikijem i začinima po želji .

Kod kupovine kikiriki butera preporučujemo pročitati na deklaraciji da li sadrži hidrogenizovane masti i šećer , ako je moguće kupiti maslac od organski gajenog kikirikija koji pored toga sadrži samo sol . Dokazi studije objavljene Journal of Neurologi , Neurosurgeri and Psichiatri pokazuje da se redovnom konzumacijom hrane bogate niacinom , a to je i kikiriki , može zaštititi od Alchajmerove bolesti i gubitka pamćenja koji dolazi sa starošću . Podaci prikupljeni tokom 20 godina od 80.000 žena pokazuju da oko 30 g orašastih plodova , kikirikija ili kikiriki butera nedeljno smanjuje rizik od pojave kamena u žuči za 25% .
Kikiriki se često izbegava zbog velikog broja kalorija . Međutim , u naučnom časopisu Obesiti objavljeno je da osobe koje jedu orašaste plodove i kikiriki najmanje dva puta nedeljno imaju mnogo manju šansu za dobijanje na težini od onih koje gotovo nikad ne jedu tu hranu .

Na kraju moramo upozoriti da kod osetljivih osoba kikiriki može izazivati alergijske reakcije kao što su osip , glavobolja , probleme sa varenjem , nesanicu , čak i depresiju . Naučnici širom sveta pokušavaju naći rešenje za alergije na hranu razvijanjem imunoterapijskih strategija , a jedna mogućnost je i uzgoj kikirikija bez alergena .
Uz kikiriki se često veže i kancerogeni aflatoksin kojeg stvaraju plesni kojima je kikiriki izuzetno podložan . Pridržavanjem strogih zakona , adekvatnim skladištenjem sirovog kikirikija i prženjem nivo toksina svodi se na minimum .

Kikiriki kupovanje i čuvanje

Kikiriki se može kupiti u rinfuzi ili pakovane u plastičnoj prozirnoj ambalaži , u ljusci ili oljušten , gramature od 200-250 g Ako ga kupujete u rinfuzi , svakako obratite pažnju da je kikiriki pokriven zaštitnom folijom ili u prikladnim posudama s poklopcem i da dugo ne stoji .

Uopšteno , bez obzira na način prodaje , proverite da na ljuskama nema znakova vlage ili oštećenja od insekata . Ako je moguće , kikiriki pomirišite kako biste se uverili da nije užegao ili ustajao . S obzirom na količinu belančevina i masti , kikiriki se prerađuje iu maslac , ulje , brašno i pahuljice .

Neoljušteni kikiriki čuvajte na hladnom , suvom i tamnom mestu . Njegovu trajnost možete povećati na devet meseci ukoliko ga čuvate u frižideru . Očišćena zrna kikirikija držite u dobro zatvorenoj posudi u frižideru ili zamrzivaču , jer izlaganje toploti , vlazi ili svetlu može dovesti do užeglosti zrna . Čuvajte ih u frižideru oko tri meseca , au zamrzivaču do šest meseci . Pre spremanja nemojte ih usitniti , već to učinite neposredno pre konzumacije ili upotrebe u pripremi jela .
Priprema jela s kikirikijem

Iako se koristi u celom svetu , količina i različitost primene nije ravnomerno raspoređena . Tako je u jugoistočnoj Aziji upotreba kikirikija široko rasprostranjena , a naročito u pripremi satai umaka , u Indiji se pak gostima nakon obroka nudi paans , mešavina orašastih plodova , uključujući i kikiriki , sa začinima i komadićima kokosa zamotanih u listove Vetiljanin , au nekim afričkim kuhinjama koristi se kao dodatak jelima koja se dugo dinstaju .

Na Zapadu se pak kikiriki uglavnom konzumira popečen i slan , kao užinu , dok je u SAD – u raširena primena kikiriki butera za pripremu sendviča i kolača.Osobe koje jedu orašaste plodove i kikiriki najmanje dva puta nedeljno imaju mnogo manju šansu za dobijanje na težini od onih koji gotovo nikad ne jedu tu hranu .

Za pripremu jela najpre je potrebno izvaditi zrna kikirikija iz ljuske i očistiti ih od kožice za što treba malo strpljenja i vremena , osim ako niste kupili već očišćeni kikiriki . Pri tome kikiriki mora biti neslan i blago popečen . I sami možete kratko popeći kikiriki na teflon tiganju , bez dodatka ulja . Zatim , zavisno o recepturi , možete zrna kikirikija sitno usitniti koristeći kuhinjski nož i dasku ili ga u manjim količinama usitniti u električnoj seckalici pažljivim doziranjem broja obrtaja noža . Dugotrajnim usitnjavanjem i mešanjem možete uz dodatak ulja sami pripremiti i maslac . Pri tome možete upotrebiti samo kikiriki ili ga možete pomešati sa lešnicima i indijskim oraščićima , u jednakim odnosima .

Najjednostavnija primena kikirikija je da ga posipate kao dodatak mešanim salatama , krem supama od povrća i dinstanim jelima od piletine i povrća . Tako možete u voku popeći beli luk i grubo naseckani kikiriki , zatim dodati blanširane zelene mahune , nakon kratkog kuvanja soja sos u koji ste pomešali čili i sol , koso narezan mladi luk , a na samom kraju poprskajte mahune sa malo soka limete . Za mesnu varijaciju ovog jela možete dodati i svinjetinu isečenu na trake , a od povrća blanširan šargarepu i papriku . Tada je potrebno prvo ispeći meso , a zatim ga izvaditi , dok povrće postepeno dodajte prema tvrdoći . Kremastu supu možete pripremiti od dinstanog luka i stabljike celera u pilećem temeljcu kojem ste dodali začine poput , kima , kurkume , korijandera , kajenskog i crnog bibera , kikiriki puter , pekan orahe . Sve zajedno ih dobro usitnite u električnoj mešalici , dodajte pavlaku i poslužite ukrašenu sa naseckanim kikirikijem i vlašcem .

Pirinač se takođe dobro slaže sa kikirikijem uz dodatak mladog luka ili pak u pikantnijoj varijanti sa kurkumom , đumbirom i gorušicom te limunovom koricom iseckanom na trake .

Piletinu i shiitake gljive s grila pospite proprženim kikirikijem i poslužite uz rižu , a ražnjiće od piletine ili svinjetine uz poznati satai sos , koji sadrži tipične namirnice azijske kuhinje poput limunske trave , đumbira , korijandera , limete , soja sosa , kikirikija i kokosovog mleka .

Zanimljiva je i nadasve egzotična kombinacija fileta bele ribe koji se umoče u razmućena jaja i fino usitnjeni kikiriki , a zatim se ispeku na ulju i posluže uz pečene banane na maslacu .

Grubo narezani kikiriki izvrstan je dodatak masnijim biskvitima ili klasičnim američkim brovniesa koje poslužite uz sveže voće . Toffee sa kikirikijem i gorkom čokoladom biće prava kulinarska delicija . Za nju zagrejte maslac , šećer i malo soli dok ne poprime zlatnu boju , a zatim umešajte cela zrna kikirikija . Pomešajte , a zatim vrući toffee izlijte u namašćenu tepsiju ( veličine 38k25 cm ) . Ostavite da odstoji oko 1 minut , a zatim je pospite fino narezanom čokoladom , kada se rastopi razmažite je i pospite s malo grubo narezanog kikirikija . Nakon 30 minuta u zamrzivaču , razlomite je na manje delove . Još jednu ledenu poslasticu , semifredo , pripremite u ukusnoj kombinaciji banane i kikirikija . Zanimljiva je poslastica capirotada ili meksički puding od hleba , gde se hleb premazan sa puterom prelije sa šećernim sirupom aromatizovanim sa cimetom i anisom , posipa sa grožđicama , listićima badema , kikirikijem i peče oko 20 minuta . Poslužuje se uz manchego ( ovčiji sir ) i kajmak.

Seme bundeve preporučuje se trudnicama, dojiljama, starim i osobama sa bolesnom jetrom, a svakodnevno treba da ga jedu i muškarci sa bolesnom prostatom. Gotovo nema masnoća…

Seme bundeve snižava krvni pritisak i deluje preventivno na srčani i moždani udar.

Prirodno je veoma bogato magnezijumom, vitaminima, mineralima i omega 3 masnim kiselinama.

Ove bele semenke imaju dosta belančevina, ali i ne i mnogo kalorija.

Pozitivno utiču na vid, koncentraciju i pamćenje, pa se prepručuju u trenucima povećanog mentalnog napora.

Semenke bundeve se već hiljadama godina koriste i u medicinske svrhe.Odličan su izvor magnezijuma,gvožđa,kalijuma,kalcijuma,vitamina K i cinka.Evo samo nekih iznenađujućih prednosti koje nam semenke od bundeve pružaju za bolje zdravlje.Ako imate problema sa nespavanjem,muči vas nesanica postoji jednostavno rešenje a to su bundevine semenke.One su veoma bogate triptofanom, amino-kiselinom bez koje je nemoguće stvaranje serotonina – hormona sreće, zaduženog za dobro raspoloženje i što je veoma važno – miran san.Opustite se u večernjim satima,slobodno grickajte špice od bundeve,umiriće vas,relaksirati i omogućiti da zaspete kao mala bebica.Kako je zdrav san osnovi preduslov za funkcionisanje celog organizma,koštice posledično popravjaju naše celokupno psihofizičko stanje i zdravlje.Naučnici su utvrdili da su izvanredne za smanjenje stresa,ublažavaju simptome anksioznosti i depresije.Utiču na samopouzdanje i najnovija istraživanja pokazuju da vraćaju želju za seksom i dobar su afrodizijak.

Seme ima čak dvadeset puta veću kalorijsku vrednost od ploda, jer sadrži više belančevina, ugljenih hidrata i masti. Naravno, sadrži i sve vitamine, minerale i druge korisne i lekovite sastojke koje sadrži i plod. Seme bundeve preporučuje se i kao efikasan i neškodljiv lek protiv dečjih glista i pantljičare. Osim dece, seme bundeve mogu da uzimaju i trudnice, dojilje, stariji i osobe sa bolesnom jetrom. Svakodnevno treba da ga jedu i muškarci sa obolelom prostatom jer smanjuje tegobe.

Seme bundeve golice posebno je vredno i bogato korisnim sastojcima. Kada ljuštite seme treba da vodite računa da ne uklonite tanku, sivo-zelenkastu pokožicu, jer je u njoj najviše lekovitih sastojaka.

Lekovito delovanje bundeve

Lekovito delovanje: U narodnoj medicini se plod bundeve preporucuje kao diuretik, za izbacivanje suvišne vode iz organizma, narocito kod ljudi obolelih od reume, gihta, zapaljenja bubrega ili bešike. Smatra se i da je odlicna dijetalna hrana za gojazne osobe, dijabeticare (ako se tokom pripreme ne zasladuje), kao i osobe sa oboljenjima želuca i tankog creva ili one koji pate od krvavih proliva. Svima se preporucuje kuvana i pecena bundeva ili sveže ocedeni sok. U novije vreme otkriveno je da bundeva dobro cini i obolelima od psorijaze.

Seme bundeve je, takode, lekovito i najcešce se preporucuje kao efikasno i neškodljivo sredstvo protiv decjih glista i pantljicare. Mogu ga uzimati i deca od dve-tri godine, trudnice, dojilje i stariji, kao i oni sa bolesnom jetrom. Seme bundeve olakšava tegobe obolelih od prostate koji treba da ga jedu svakodnevno. Posebno je pogodno seme bundeve golice, koje se kupuje u bio-radnjama i onim sa zdravom hranom. Ovo seme ne treba ljuštiti. A kada se ljušti seme obicne bundeve, treba paziti da se pri tom ne ukloni i ona tanka, sivo-zelenkasta pokožica na semenu, pošto se u njoj nalazi najviše lekovitih sastojaka. U svetu se proizvode i neki lekovi za prostatu koji sadrže seme bundeve.

Protiv glista i pantljicare: treba ujutru, na prazan želudac pojesti istucane semenke sa malo meda (može i bez njega), mala deca od 30 do 50 grama, ona veca od 30 do 150, a odrasli od 300 do 400 grama semenki. Dobro je da se posle pola sata popije kašike ricinusovog ulja i zatim ništa ne treba jesti niti piti bar nekoliko sati.

Obolelima od psorijaze preporucuje se da u sezoni kada ima bundeve jedu pecenu ili kuvanu svakog dana, a mogu i da cede sok.

Za lecenje rana, opekotina ili ispucale kože narodna medicina preporucuje mazanje uljem od semena bundeve (može se kupiti u prodavnicama zdrave hrane).

Obolelima od zapaljenja bubrega ili bešike savetuje se da svakodnevno jedu po jedan obrok koji se sastoji od dinstane bundeve sa malo paradajza i seckanog crnog luka i koji je zacinjen kašikom-dve pavlake, ali bez soli.

Za ublažavanje bolova od proširenih vena dobro je da se sveže strugana bundeva stavi kao oblog na obolela mesta i drži što duže.

Osim sto daju dobro i ukusno ulje, semenke od bundeve veoma su lekovite i upotrebljavaju se za isterivanje pantljicare, olaksavaju mokrenje i pomazu kod uvecane prostate.
Ako sami spremate semenke brzo ih posle pranjaosusite i ostavite na hladnom i suvom mestu.
Kada se ljuste treba paziti da se ne skine sivozelena pokozica u njoj su najvredniji lekoviti sastojci.
Deci se daje 150-200 grama sveze ociscenih semenki istucanih i pomesanih sa medom – odjednom,
a odrasli uzimaju ujutru na gladan stomak 400 grama semenki. Posle pola sata treba popiti jednu kasiku ricinusovog ulja s crnom kavom. Nista drugo se ne jede. Ko ne moze da izdrzi neka uzme narendanu sargarepu.

Pileće meso spada u najviše cenjenu vrstu peradi u kuhinjama Evrope. Još je francuski kralj Henrik IV vodio o tome brigu, da svaki njegov podanik nedeljom ima u loncu jedno pile.

Naučno je dokazano da pileće meso sadrži biološko visoko vredne belenčevine, vitamine B grupe i zdrave, organizmu nužno potrebne masne kiseline. Piletina ima nisku kalorijsku vrednost, a preporuka je da biramo onu koja je uzgojena prirodnom hranom (obratite pažnju na oznaku na ambalaži), jer ima 17% manje masnoće od one koja je uzgojena na uobičajeni način. Dakle, kvalitetnija je i znatno ukusnija piletina od živine koja se slobodno kreće i prirodno hrani (kukuruz…) od one iz kaveza sa veštačkom hranom i raznim dodacima radi bržeg rasta.

U 100 g pilećeg belog mesa ima 22,3 g belančevina, 1g masnoće, 1,1 mg gvožđa, 256 mg kalcijuma, 27 mg magnezijuma,0,7 mg cinka, 6 mg selena, 27 mg vitamina A, 0,07 mg vitamina B1, 0,09 mg vitamina B2, 15 mg niacina i 0,3 mg vitamina B6. Sa obzirom da je živinsko meso bogat izvor vitamina B grupe, naročito niacina (B3), tako da 100 g mesa zadovoljava oko 50% dnevne potrebe u ovom vitaminu. Organskog gvožđa ima najviše u belom mesu, a cinka u tamnom mesu (batak I karabatak).

Pileća supa je veoma korisna kod prehlade i gripa. Piletina pogoduje snižavanju visokog krvnog pritiska normalizaciji ukupnog holeterola. Piletina se preporučuje u ishrani svih kategorija ljudi, kako zdravih tako i bolesnih.

Prilikom pripreme piletine treba voditi računa da se ne prekuva, jer dolazi do smanjenja njene biološke vrednosti. Znatno je manja iskoristljivost prekuvanog mesa.

Jodiranu morsku so trebalo bi dodavati kontrolisano. Živinsko meso već poseduje dovoljne količine soli, pa ga ne treba dosoljavati. Posuđe bi trebalo da bude izrađeno od materijala koji hemijski ne reaguju sa sastojcima mesa. Živinsko meso je najbolje kuvati u sopstvenom soku.

Piletina je podložna bakterijskim zagađenjima (Salmonela). Kao glavni izvor Salmonele smatra se generalno živinsko meso, zbog nedostatka higijene na farmama, u klanicama, u transprtu… Bakterije mogu izazvati stvaranje skrame na površini piletine. One takođe mogu cistin i metionin pretvoriti u mirišljavu materiju – merkaptan, koji ukvarenom pilećem mesu daje karakterističan neprijatan miris.

Pravilnim rukovanjem piletine, doslednim poštovanjem higijenskih preporuka i pravilnom termičkom obradom, konzumiranje piletine ne predstavlja rizik za zdravlje. Sav kuhinjski pribor, uključujući i daske za sečenje, koji će biti ili su bili u dodiru sa sirovom piletinom moramo da operemo deterdžentom i toplom tekućom vodom. Za brisanje soka od sirovog pilećeg mesa upotrebljavati papirne ubruse. Za pripremu mesa upotrebljavaju se sudovi sa akutermnim dnom, odnosno sudovi čije dno akumulira toplotu. Kad se sud zagreje komadi mesa se peku s jedne a potom s druge strane dok ne dobiju zlatno – smeđu koricu. Potom se sud zatvorii nastavlja se kuvanje u sopstvenom soku. Pri ovakvoj pripremi piletine gubici u hranljivim sastojcima su minimalni, a ukus je sličan prženom mesu. Prilikom pečenja piletine u pećnici, pile bi trebalo obložiti alu-folijom ili peći u zatvorenoj posudi. Mladi pilići najbolje razvijaju svoj miris, ako se čitavi pripremaju u jednoj od posuda od visokovrednog čelika. Da bi ostali zaista sočni, vezuju se krila I bataci jakim koncem, a ne probadaju se. Ovako pripremljeno pile je sočno, nežne strukture i lakše svarljivo.

Pečenje ili kuvanjem, piletina gubi dosta vode i dolazi do karamelizacije šećera i belančevina, pa kožica porumeni i postaje hrskava i slatkasta. U toku pečenja umanjuje se sadržaj masti i holesterola, ali bez obzira na to, obavezno skidati kožicu sa pečene ili kuvane piletine i ne konzumirati je, zbog sadržaja holesterola.

Najbolji i najpouzdaniji način proveravanja, da li je meso dovoljno termički obrađeno, jeste upotreba termometra za meso. Većina za zdravlje škodljivih mikroorganizama, koji se mogu naći u mesu ili hrani, uništi se pri temperaturi iznad 75 C stepeni za manje komade i 83 C stepeni za celo pile ili batake.

U zamrzivaču, sveža piletina može stajati najduže 12 meseci, kuvano meso – 9 meseci kao zamrznuto, zamznuta đžigerica najviše dva meseca.

Pripremljena jela od piletine trebalo bi odložiti u frižider najkasnije dva sata nakon što je pripremljeno. Trebalo bi ga upotrebiti do najviše dva tri dana.

RECEPT dr ZIMENTA (IZ MEKSIKA) ZA PRIPREMU PILEĆE SUPE, KAO LEKA PROTIV PREHLADE I KAŠLJA

700 ml pileće supe
5 grančica peršuna, mlevenog ili sitno seckanog
1 glavica belog luka
1 mala kašičica crnog bibera
1 kašičica mlevenog lista nane
1 kašičica praha karija
Mirjana Ljutić, nutricionista