Pistaći nisu samo ukusni, već i veoma zdravi. Ovo jestivo semenje zapravo spada u voće i sadrži mnogo zdravih masnoća, proteina, vlakana i antioksidanasa. Takođe, sadrže i dosta esencijalnih nutrijenata i dobri su za mršavljenje, zdravo srce i zdrav probavni trakt.
Poznato je da su ljudi jeli pistaće još 7.000 godina pre nove ere. Danas su pistaći omiljeni sastojak mnogih jela, a posebno sladoleda i dezerata.
Ovde navodimo devet naučno potvrđenih činjenica o pistaćima.
Nutritivna vrednost – kalorije, vitamini, minerali
Pistaći su jako hranljivi. Oko 30 grama pistaća (50 komada) ima sledeće nutritivne vrednosti:
- Pistaci kalorije:156
- Ugljeni hidrati:8 grama
- Vlakna:3 grama
- Proteini:6 grama
- Masnoće:12 grama (90% su zdrave masnoće)
- Kalijum:8% od preporučenog dnevnog unosa
- Fosfor:14% od preporučenog dnevnog unosa
- Vitamin B6:24% od preporučenog dnevnog unosa
- Vitamin B1:16% od preporučenog dnevnog unosa
- Bakar:18% od preporučenog dnevnog unosa
- Mangan:17% od preporučenog dnevnog unosa
Jasno je da su pistaci jedna od namirnica koje su najbogatije vitaminom B6. Vitamin B6 je važan za nekoliko funkcija, uključujući regulaciju nivoa šećera u krvi i stvaranje hemoglobina, molekula koji nosi kiseonik u crvena krvna zrnca.
Pistaći su bogati i kalijumom – 30 grama pistaća sadrži više kalijuma nego polovina jedne manje banane.
Zaključak: pistaći su bogati proteinima, vlaknima i antioksidansima. Takođe, sadrže još neke važne nutrijente, uključujući vitamin B6 i kalijum.Sličan je kao orašasti plodovi a kad se uporede kalorije pistaci sadrži mnogo manje.
Bogati su antioksidansima
Antioksidansi su jako važni za vaše zdravlje. Oni sprečavaju oštećenje ćelijai igraju vitalnu ulogu u smanjivanju rizika od raznih bolesti uključujući i rak.
Pistaci sadrže više antioksidanasa od većine koštunjavog voća i semenki. Samo orasi i pekani sadrže više antioksidanasa od pistaća. Osim toga, od sveg koštunjavog voća pistaći sadrže najviše luteina i zeaksantina, od kojih su i jedan i drugi važni antioksidansi za zdrave oči. Oni štite oči od oštećenja plavom svetlošću i makularnom degeneracijom koja se javlja zbog starenja, problemom zbog kog se centralni vid remeti ili sasvim gubit.
Dva tipa antioksidanasa kojih u pistaćima ima najviše – polifenola i tokoferola – su odlična zaštita od raka i srčanih bolesti. Dokazano je da se antioksidansi iz pistaća veoma lako apsorbuju u želucu.
Zaključak: pistaći su izuzetno bogati antioksidansima. Posebno su bogati luteinom i zeaksantinom, koji su odlični za vid.
Bogati su proteinima a ne sadrže kalorije u količini kao slični plodovi
Mada je svo jezgrasto voće izuzetno zdravo, mana im je to što je gotovo svako od njih bogato kalorijama. Međutim, pistaći spadaju u grupu sa malo kalorija. Trideset grama pistaća sadrži 156 kalorija – u poređenju sa 183 kalorije u istoj količini oraha, ili 193 kalorije u istoj količini pekana.
Oko 20% ukupne mase pistaća čine proteini, a samo bademi sadrže više proteina od pistaća. Takođe, pistaći sadrže i više esencijalnih aminokiselina od bilo kog drugog jezgrastog voća. Ove aminokiseline se nazivaju esencijalnim jer organizam ne može da ih sintetiše sam, tako da je neophodno uneti ih hranom.
Sa druge strane, tu su i poluesencijalne aminokiseline, što znači da u određenim uslovima (u zavisnosti od zdravlja konkretne osobe) mogu biti i esencijalne. Jedna od poluesencijalnih aminokiselina je i L-arginin, koja čini oko 2% od svih aminokiselina u pistaćima. Ona se u organizmu pretvara u azot-oksid, koji dovodi do širenja krvnih sudova i tako poboljšava cirkulaciju.
Zaključak: pistaci imaju manje kalorija i više proteina od većine drugog jezgrastog voća, i više aminokiselina od bilo kog drugog jezgrastog voća.
Pistaći za mršavljenje
Uprkos tome što sadrže i dosta kalorija, koštunjavo voće je generalno prijatelj vitke linije. Mada je na temu uticaja pistaća na mršavljenje sprovedeno tek nekoliko istraživanja, svi rezultati su obećavajući.
Pistaći su bogati vlaknima i proteinima, a i jedno i drugo poboljšava sitost, što znači da ćete jesti manje. Tu je i sadržaj masnoća, za koji se veruje da se ne apsorbuje u potpunosti.
Sva istraživanja vezana za mršavljenje i koštunjavo voće su pokazala da se masnoće iz jezgrastog voća slabije apsorbuju. Razlog tome delimično leži u činjenici da se te masnoće „zaglave“ u ćelijskim zidovima i ne vare se u želucu.
Tu je i psihološki momenat – ljuštenje pistaća zahteva vreme i jedemo sporije, a kada vidimo gomilu ljuski pred sobom, imamo predstavu koliko smo hrane zapravo pojeli. Jedno ispitivanje je pokazalo da su ljudi koji su jeli pistaće u ljusci uneli u sebe čak 41% manje kalorija nego ljudi koji su jeli oljuštene pistaće.
Zaključak: pistaci mogu dosta pomoći u gubitku suvišnih kilograma, a posebno pistaći u ljusci, jer jedemo sporije i svesni smo koliko smo hrane pojeli.
Pistaći cena
Cena pistaća zavisi od proizvođača na primer pistaći MARBO Gud pečeni, slani pakovanje od 170 grama košta oko 450 dinara.
Podstiče rad zdravih bakterija u probavnom traktu
Pistaći su veoma bogati vlaknima. Vlakna prolaze kroz naš probavni trakt uglavnom nesvarena. U nešto ređim slučajevima, korisne bakterije u našim crevima vare vlakna i zato se vlakna nazivaju prebioticima.
Bakterije u crevima fermentišu vlakna i pretvaraju ih u masne kiseline kratkog lanca, što može imati dobar uticaj na zdravlje, uključujući i manji rizik od probavnih poremećaja, karcinoma i srčanih oboljenja.
Verovatno najzdravija od svih masnih kiselina kratkog lanca je butirat. Pistaći povećavaju broj bakterija koje sintetišu butirat u crevima – više nego bademi.
Zaključak: pistaci su bogati vlaknima, što je odlično za dobre bakterije u našim crevima. Redovno jedenje pistaća povećava broj bakterija koje stvaraju dobru masnu kiselinu kratkog lanca po imenu butirat.
Može sniziti holesterol i krvni pritisak
Pistaći mogu smanjiti rizik od srčanih oboljenja na mnogo načina. Pošto su veoma bogati antioksidansima, pistaći mogu smanjiti holesterol i poboljšati krvni pritisak. Na taj način se smanjuje i rizik od srčanih bolesti.
Mnoga istraživanja vezana za odnos pistaća i masnoća u krvi su rađena tako što se neka namirnica u ishrani zamenila pistaćima. Zaključci dve trećine ovih istraživanja su da pistaći smanjuju ukupan i loš holesterol, a da povećavaju dobar holesterol. Sa druge strane, nijedno od ovih ispitivanja nije pokazalo da su pistaći na bilo koji negativan način uticali na količinu masnoća u krvi.
Povrh svega, smatra se da pistaći snižavaju pritisak više nego bilo koje drugo jezgrasto voće.
Zaključak: naučne studije pokazuju da pistaći mogu smanjiti holesterol i da snižavaju krvni pritisak više nego bilo koje drugo orašasto voće.
Dobri su za krvne sudove
Endotelijum je unutrašnja membrana krvnih sudova i veoma je važno da ona funkcioniše kako treba. Svaki poremećaj u funkcijama endotelijuma predstavlja faktor rizika za srčana oboljenja.
Vazodilatacija je termin koji se odnosi na širenje krvnih sudova. Endotelijska disfunkcija znači i smanjenu vazodilataciju, što loše utiče na cirkulaciju. Azot-oksid je jedinjenje koje igra značajnu ulogu u širenju krvnih sudova, tako što „signalizira“ ćelijama endotelijuma da se opuste.
Pistaći su sjajan izvor aminokiseline L-arginina, koja se u organizmu pretvara u azot-oksid. Na taj način ove male koštice mogu igrati važnu ulogu kada je u pitanju zdravlje vaših krvnih sudova. Pravilna cirkulacija je veoma važna za mnoge telesne funkcije, uključujući i erektivnu funkciju.
Ipak, imajte na umu da 100 grama pistaća sadrži oko 557 kalorija.
Zaključak: pistaći mogu u velikoj meri poboljšati zdravlje vaših krvnih sudova, jer su bogati L-argininom koji se pretvara u azot-oksid i širi krvne sudove.
Pomaže u snižavanju šećera u krvi
Premda imaju viši sadržaj ugljenih hidrata nego većina koštunjavog voća, pistaći imaju niži glikemijski indeks, što znači da ne izazivaju velike skokove šećera u krvi. Zato nije iznenađujuće što je nekoliko naučnih ispitivanja pokazalo da pistaći imaju dobar efekat na nivo glukoze u krvi.
Osim što su bogati vlaknima i zdravim masnoćama, pistaći su bogati i antioksidansima, magnezijumom, karotenoidima i fenolima, a sve navedeno je dobro za održavanje optimalnog nivoa šećera u krvi. Zato redovno jedite pistaće ako želite da šećer u krvi dugoročno držite pod kontrolom.
Ukusni su i mogu se jesti na mnogo načina
U pistaćima možete uživati na mnogo načina – možete ih grickati, ubaciti u salatu, staviti na picu ili ih čak i peći ili njima ukrašavati različite dezerte. Sladoledi i čiz-kejk su najčešće poslastice u koje se stavljaju pistaći.
Kao i kada je reš o drugom koštunjavom voću, od njih se može praviti puter. Ubacite ih u svoja omiljena jela iz rerne ili u jutarnje žitarice.
I na kraju, možete ih samo grickati – ukusna, a zdrava užina!
Nekoliko reči na kraju
Pistaći su sjajan izvor zdravih masnoća, vlakana, proteina, antioksidanasa i raznih nutrijenata, uključujući vitamin B6 i kalijum.
Pistaći su zdravi za probavni trakt, snižavaju holesterol i šećer u krvi, podstiču mršavljenje i zdravlje očiju i krvnih sudova.
Najbolja stvar je to što su jako ukusni i što se mogu jesti na mnogo načina. Ovo je sigurno jedan od najukusnijih načina da poboljšate svoje zdravlje!